Rajko Milinković je kao i većina naših intervjuisanih Novosađana otišao iz Novog Sada zbog vere da bolji život postoji. Radii i živi u Norveškoj, zemlji koja je od skoro postala popularna za Novosađane. Iskustvo koje je stekao radeći u štampariji u Novom Sadu mu je bila dobra odskočna daska da brzo nađe posao u struci u novom gradu. Rajko je završio FTN smer grafičko inženjerstvo i dizajn. Nakon završenih studija imao je sreće da radi posao u struci, a stečeno znanje se isplatilo.
Kada si otišao i čime se trenutno baviš?
Otišao sam pre nešto više od godinu dana. Iako je supruga prva dobila posao, ja sam bio taj koji je inicirao odlazak. U međuvremenu sam se i ja zaposlio, ali u Stavangeru, gradu koji je skoro 500 km udaljen od mesta gde smo prvobitno došli. Posao sam dobio u štampariji, što mi pričinjava veliko zadovoljstvo, jer sam u Srbiji radio u dve štamparije. Radno iskustvo iz Srbije mi je mnogo pomoglo da dobijem posao, tako i da se lako naviknem na rad. Naravno, solidno znanje norveškog jezika je bio veliki plus.
Šta je bio motiv tvog odlaska iz Srbije?
Motiva ima nekoliko. Podrazumevani motiv je bolja zarada. Pored toga sam želeo da naučim nov jezik, upoznam neke nove ljude, da naučim nešto od njih, ali i da njima prikažem nas u boljem svetlu.
Po čemu je poseban grad u kojem živiš?
Stavanger je poseban jer je to jedan internacionalni grad u kojem živi preko 150 različitih nacija. Mogućnosti u njemu su mnogobrojne, a priroda prelepa. To je grad u Norveškoj, koji me malo podseća na moj Novi Sad, iako se u mnogome razlikuju. Stavanger je norveška prestonica nafte, a bio je proglašen i za evropsku prestonicu kulture 2008. godine. Takođe, nadomak Stavangera se nalazi jedna od najlepših peskovitih plaža u Norveškoj. Zbog svega toga, ovaj grad svake godine poseti više desetina hiljada turista.
Sa kim se najviše družiš u novom gradu?
Kada sam se preselio u Stavanger, nisam poznavao ni jednu osobu. Najviše sam se brinuo da li će me i kako će me ljudi prihvatiti. Međutim, već posle tri dana sam bio pozvan na pivo! Najviše se družim sa kolegama sa posla, jednim švajcarcem i jednim čehom. Već imamo neke zajedničke rutine kao što je odlazak do grada petkom uveče, a planiramo i druge aktivnosti. Tu je i moj cimer španac sa kojim se odlično slažem. Kako vreme odmiče upoznajem sve više ljudi. Lokalni Norvežani su navikli na strance, pa su i oni veoma otvoreni i spremni za druženje.
Da li često dolaziš u Srbiju?
Za godinu dana sam bio dva puta. Mislim da je to optimalan period da me se porodica previše ne zaželi, a prijatelji ne zaborave. Naravno, voleo bih da mogu češće da dolazim.
Šta ti iz Novog Sada najviše nedostaje?
Odgovor je isti kao i na prethodno pitanje. Ustvari mnogo toga. Neke lepe navike koje sam imao. U svakoj prilici, sa velikim ponosom, pričam novim prijateljima o Štrandu, o Exitu, o nožnom tenisu, o interesantnim ljudima koje poznajem… Mislim da ne postoji Novosađanin koji nije ponosan na naš grad. E, po tome je Novi Sad poseban.
Vraćaš li se uskoro u Srbiju?
Previsoka je cena plaćena da bih se skoro vratio. A i zadovoljan sam ovde za sada. Možeš mi ponovo postaviti to pitanje… za pet godina.
Autor: Ljiljana Kozarev, NsHronika
