“Pronaći posao u jednoj takvoj zemlji, pored lokalnog stanovništva, koje je svakako privilegovanije, nije lako, ali ukoliko korektno i kvalitetno radiš svoj posao, to je ono što se ceni”, rekao nam je Srđan Novaković. On je pre tri godine otišao u Emirate i na Bliskom istoku pronašao svoj unutrašnji mir. Sada živi i radi u Dubaiu i bavi se “trade” marketingom. Smatra da su u Evropi gradovi istorije, u Americi gradovi sadašnjosti a u Emiratima gradovi budućnosti.
Kad si otišao u Emirate i čime se baviš?
U Emirate sam otišao krajem 2012. godine. Od dolaska u Dubai sam u “Trade” marketingu, i trenutno sam menadžer za teritorije Emirata, Omana i Jordana u Danone-u.
Koliko je tamo cenjenija ta struka nego kod nas?
Zavisi od kompanije u kojoj si zaposlen. Svakako da ima velikih varijacija u plati i benefitima za istu poziciju zavisno od kompanije do kompanije, ali to je ipak nešto oko čega pregovaraš pre potpisivanja ugovora. Bitno je biti svestan svojih kvaliteta i svoje pozicije na tržištu. Ukoliko si siguran da možeš da pružiš više nego većina drugih kandidata, treba to i naglasiti. U poređenju sa Srbijom plate su mnogo veće, mnogo su veći i troškovi, ali izboriš se sa tim i svakako se može i živeti lagodno.
Pošto je Arapska zemlja u pitanju, kako lokalni stanovnici reaguju ako primete da osoba nije obučena kako njihov kodeks nalaže?
Ako planirate odlazak iz Srbije, bilo to u Dubai ili negde drugde po belom svetu, raspitajte se malo o kulturi i običajima te zemlje. Nije retkost da ljudi dođu ovde totalno nespremni, i onda se suoče sa kulturološkom razlikom koja je nekima ogroman zid koji treba preskočiti. Muškarci koji se šetaju u klasičnim kupaćim gaćama oko plaže će istog momenta biti zamoljeni da se obuku, isto tako i ako se šetaš bez majice iako je pretoplo, na ulici nije društveno prihvatljivo. Dok devojke ne treba da se začude ako im, kada obuku prekratku suknju i u izlasku, neko priđe i pita ih koliko noć sa njom košta, ili priđu njihovom muškom pratiocu da ga pitaju koliko vas je platio. Ovo je Arapska zemlja. Ne mogu reći da je zabranjeno, ali svakako nije društveno prihvatljivo šetati polu-nag.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu?
Ovo je drugačiji svet od bilo kog drugog. Putovao sam dosta i pre selidbe u Dubai, ali ipak kada dođeš ovde prvi put imaš osećaj kao da si pao sa Marsa. Skoro smo prilkom nekog okupljanja komentarisali da su u Evropi gradovi istorije, u Americi gradovi sadašnjosti a u Emiratima gradovi budućnosti.Svakako ne mogu da opišem, treba doći i osetiti lično.
Kako su te prihvatili ljudi, da li su druželjubivi kao Novosađani?
Novosađani druželjubivi? Šalu na stranu od tebe lično zavisi kako će te prihvatiti. U Dubaiu živi 85% stranaca i 15% lokalaca, tako da se ovde niko ne oseća kao stranac, i samim tim nemaju taj stav prema bilo kome. Svi su ovde došli da grade karijere i da zarade novac, tako da nikome ne moraš da se pravdaš, a niko od tebe to realno ni ne očekuje.
Sa kim najviše voliš da provodiš slobodno vreme?
Imam dosta prijatelja iz Novog Sada ovde koje znam godinama i pre dolaska, dosta naših sam upoznao ovde i sada se družimo, ali takođe veoma često odem na piće i sa svojim arapskim prijateljima sa kojima sam u međuvremenu postao blizak.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Porodica, bliski prijatelji i tambure, sve mi to nedostaje.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
Jednom do dva puta godišnje. Život je ovde brz i nema vremena za češće dolaske, pogotovo ako deo godišnjeg želiš da iskoristiš da stvarno otputuješ negde na odmor, jer da se razumemo, dolazak u Srbiju je možda psihički, ali nikako i fizički odmor.
Autor: Nataša Polarecki
