Tijana Đurđulov odlazi u Dubai, kako bi pronašla bolji posao i stekla bolje uslove za život, nakon dva meseca koja ja provela turistički, ubrzo je pronašla i posao. Sada radi u multinacionalnom timu kao arhitekta, u studiju koji se bavi dizajnom enterijera. Smatra da pogotovo mladi, treba da provedu određeni period van svoje sredine, radeći i živeći samostalno i da je to jedan od najboljih načina da svako bolje upozna sebe, svoje prioritete, želje, sposobnosti, mane. Na novi grad se brzo adaptirala, a pored kolega sa posla stekla je mnoga poznanstva i ima prijatelje iz celog sveta. U Dubaiu joj se najviše dopada sigurnost koju grad nudi i činjenica da skoro i nema krađa niti bilo čega slično. Novi Sad planira da posećuje jednom godišnje a pored malih, svakodnevnih stvari najviše joj nedostaju porodica, prijatelji i kulturna dešavanja.
Šta je bio motiv odlaska iz Novog Sada?
Osnovni motiv odlaska bio je potraga za boljim poslom, boljim uslovima života i rada. Osim toga želela sam da se osamostalim i da počnem da stvaram i živim na osnovu svog znanja i svojih ličnih dostignuća. Tu je uvek prisutna i određena doza avanturizma i izazova, koji su na kraju i prevagnuli‚ i naterali me da spakujem kofere i vidim čega sve ima u “belom svetu”, kako bih se snašla i šta me sve čeka. Mislim da svi ljudi, pogotovo mladi, treba da provedu određeni period van svoje sredine, radeći i živeći samostalno. Moguće da mnogima to zvuči zastršujuće ili previše teško, što u početku verovatno i jeste, ali na tom putu se desi i puno lepih stvari i upozna se puno dobrih ljudi i što je možda najbitnije svako bolje upozna sebe, svoje prioritete, želje, sposobnosti, mane…
Kad si otišla u Dubai i čime se baviš?
Otisla sam u martu 2014. godine, turistički na dva meseca u cilju traženja posla. Jedna zanimljivost jeste da sam poslednji dan boravka našla posao, potpisala ugovor i sutradan se vratila u Srbiju, dok mi se sređivala viza. Tako da mogu reći da sam ovde malo više od godinu dana i sad sam se već adaptirala na način života u Dubaiu. Radim kao arhitekta u studiju koji se bavi dizajnom enterijera. Lepo je što radim u multinacionalnom timu, a posebna prednost je što su mi kolege Evropljani, a koleginica iz kancelarije je iz Beograda, tako imam pored sebe nekog sličnog svom mentalitetu. Ja sam najmlađi zaposleni u kancelariji sa najmanje iskustva, tako da sam morala brzo da se adaptiram, učim i prilagođavam se, ali mogu reći da sam stvarno srećna. Barem jednom mesečno svi iz “offica”, plus par bivših kolega, se okupi za vikend i onda idemo negde da se družimo.
Sa kim se družiš u novom gradu i koliko je teško steći nove prijatelje?
Jedna od mojih najboljih drugarica živi i radi u Dubaiu, a kada sam došla u potrazi za poslom bila sam kod svog tadašnjeg momka. Mogu reći da sam ipak bila povlašćena, jer nije mala stvar imati nekog kod koga možes da ostaneš, da se osloniš i nekog ko će moći da ti da pravi savet i da te bodri i oraspoloži u teškim situacijama. Tako da mogu reći da ipak veći deo svog uspeha dugujem njima dvoma. Pored toga svi znamo da je svet mali i uvek postoji neko ko zna nekog koji zna nekog.
Imam sad već dosta prijatelja ovde. Neki su iz Srbije, neki iz Hrvatske, Italije, Portugala, Francuske, Španije, Engleske, Pakistana, Iraka… Cimerka sa kojom živim je iz Tehrana. Ona je ovde već pet godina, završila je studije, nedavno je počela da radi i super se slažemo. Sve zavisi koliko neko želi da stekne prijatelje i koliko je društveno aktivan. Ali mogu reći da ovde stvarno ima puno dobrih ljudi, koji žele i da pomognu i da posavetuju. Jer ipak su svi ovde jednom bili na početku i bili turisti u potrazi za poslom, tako da svako ovde zna šta to znači i većina je uvek spremna da pomogne.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu i šta je ono što turiste najviše oduševljava tamo?
Dopada mi se sto je Dubai grad gde je sve moguće. Čak uhvatim sebe posle godinu dana kako govorim: “E ovo je sad stvarno nemoguće!”, a na kraju se ispostavi da je moguće. Mislim da će mi trebati još godinu dana da se naviknem na tu ideju. Ali ipak ono što mi se najviše dopada je sigurnost. Ja kao devojka koja živi sama ne moram ni jednog trenutka da pomislim da li će mi se nešto desiti, da li će me neko pokrasti ili bilo šta. Ako na punoj plaži ostaviš torbu sa telefonom, novčanikom, karticama, ključevima, tu će te i zateći netaknuta.
I treća stvar je čistoca. Prvi put sam videla da čistaci, pored svakodnevnog čiscenja i pranja, idu po i praherom čiste prašinu sa saksija na otvorenim, javnim površinama.
Što se tiče turista mislim da svaki prosečan Evropski grad ima mnogo više da ponudi nego Dubai. Osnovna razlika je sto je Dubai totalno drugačiji i od Evrope i od Azije i predstavlja neku mešavinu ultra modernog i ultra tradicionalnog i mislim da ga taj ekstrem čini posebnim.
Da li je teško prilagoditi se drugim ljudima i načinu življenja?
Jeste. Definitnvo jeste. Svako od nas pre dolaska stvori sliku u glavi o gradu ili državi gde ide i naravno kad dođe mora prvo sa promeni tu sliku a zatim čitav sistem i način razmišljanja, rutinu i sve ono što je smatrao “normalnim”. Pored toga svi koji su otišli postaju svesni da više nema mame i tate koji mogu u svakom trenutku da pritrče u pomoć i da reše tvoje probleme. Naravno, neizmerna podrška i ljubav je uvek tu, ali na kraju svi su ipak prepušteni sami sebi. Zato i mislim da je ovakvo iskustvo neprocenjivo, jer svakog natera da odraste i sazri, a sa druge strane prođe se puno avantura, puno zabave i sve to na kraju izgleda kao jedna velika igra.
Kakve su reakcije ljudi kada čuju da si iz Srbije?
Dubai je malo specifičan po tom pitanju, jer su ovde ipak Evropljani u manjini tako da su ovde “beli” ljudi dosta cenjeni. Većina ljudi ne zna gde je Srbija, ali na kraju im je samo bitno da je neko iz Evrope. Što se tiče Evropljana Srbija je na glasu po dobroj hrani, gostoprimstvu, noćnom životu i lepim devojkama, kao i uvek. Mada za Srbe važi i da su direktni i da nemaju problem ništa da kažu i da se izbore za sebe. Arapi znaju Srbiju po lepim pejzažima i prirodi, pošto je to ono što Emiratima manjka.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Pored porodice, prijatelja i mačke, nedostaju mi male svakodnevne stvari, ali najviše godišnja doba, sneg, kiša, trava… I kulturna dešavnja, pozorište, život na ulici…
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
S obzirom da sam otišla pre godinu dana, ne mogu baš da odgovorim na ovo pitanje. Bila sam jednom početkom ove godine i sad ću verovatno još jednom za vreme leta. Definitvno ću svake godine dolaziti u Novi Sad bar jedanput, da vidim svoje prijatelje, grad i da se osećam kao kod kuće. To je ipak najlepši osećaj na svetu.
Autor: Nataša Polarecki
