Pre četiri godine dok je radila u Grčkoj, dobila je iznenadnu ponudu za rad u restoranu u Dubaiju, za to vreme koje će provesti tamo, Željana Babić mlada Novosađanka, planirala je da radi nekoliko godina, usavrši jezik, upozna multikulturalnost grada a zatim ode u SAD i nastavi studije. Želja joj se ostvarila, sada živi i studira u San Francisku a uskoro će joj se pridružiti i verenik sa kojim očekuje prinovu, iz tog razloga smatra da će se njeni odlasci u Novi Sad prorediti. Pošto se veoma često selila, vrlo brzo se prilagođava novoj sredini i ljudima. Po njenom mišljenju, San Francisko je donekle miks Dubaija i Londona. Topla klima, arhitektura koja oduzima dah i krajnje ljubazni ljudi su samo neke od stvari koje je svakodnevno oduševljavaju u ovom gradu. Najviše joj nedostaju dugi razgovori i šetnje po keju ili tvrđavi sa verenikom, porodicom i prijateljima.
Šta je bio motiv odlaska iz Novog Sada?
Pre četiri godine, dok sam radila letnji sezonski posao u Grčkoj, dobila sam iznenadnu ponudu da radim u najvišem restoranu na svetu u Dubaiju. iako sam oduvek želela da se edukujem u Sjedinjenim Dtžavama, u to vreme sam završavala prvu godinu Medicinskog Fakulteta u Beogradu, a ta ponuda da odem u inostranstvo me je odmah privukla. Plan je bio da radim godinu ili dve, vežbam jezik, upoznam što više ljudi i kultura, a potom odem u SAD i nastavim svoje studije tamo. To se na kraju i desilo! Sada živim i studiram u San Francisku, neverovatnom gradu koji leži na zalivu Kalifornije.
Da li planiraš povratak i ostanak u Srbiji jednog dana?
U Srbiju definitivno planiram da se vratim, ali tek kroz nekih petnaestak godina, kada završim specijalizaciju i steknem radno iskustvo na ovim područjima.
Kad si otišla u drugu zemlju i čime se baviš?
U Dubai sam otišla početkom novembra 2011. godine, zatim sam se preselila u London novembra 2012, a u San Francisku živim i studiram od januara prošle godine.
Sa kim se družiš u novom gradu i koliko je teško steći nove prijatelje?
Družim se isključivo sa strancima, neki su rođeni Amerikanci, dok su drugi inostrani studenti kao ja. Naši ljudi mi izuzetno nedostaju ovde. Međutim, čula sam da postoji naša crkva u srcu San Franciscka, tako da planiram da odem tamo i, nadam se, steknem poznanstva sa našim Srbima.
Šta ti se najviše dopada u novom gradu i mestima u kojim si ranije živela?
Svako mesto ima nesto posebno i samo sebi svojstveno – što ga potpuno odvaja od svi ostalih gradova i država u kojima sam živela ili putovala. U Dubaiju mi se najviše dopadalo društvo, kolege sa posla su dolazile iz svih delova sveta, a imala sam i prijatelje Srbe koji su činili moj život neverovatno lepim i uzbudljivim, klima, s obzirom na to da sam živela u pustinji u pravom delu godine i, naravno, taj uzbudljiva i jedinstvena atmosfera Orijentala. Takođe, pogled sa 122. sprata restorana u kome sam radila je svakako doprineo sveukupnom oduševljenju.
London je sušta suprotnost Dubaiju – tmuran i neretko kišovit. Međutim, britanski duh, neverovatne kulturne i istorijske znamenitosti i potpuno romantična zima u Londonu su nezaboravni deo mog života u Ujedinjenom Kraljevstvu.
San Francisko je donekle miks Dubaija i Londona. Topla klima, arhitektura koja oduzima dah i krajnje ljubazni ljudi su samo od nekih stvari koje me svakodnevno oduševljavaju u ovom gradu.
Šta je ono što turiste najviše oduševljava tamo?
San Francisko je poznat najpre po Golden Gate mostu koji potpuno oduzima dah, a naročito kada se posmatra noću. Širok je čak milju, a dugačak tri. Sa ovog mosta se može videti ostrvo na kojem se nalazi nekada slavni zatvor, a danas turistička atrakcija – Alkatraz. Brdovite ulice San Franciska prepoznaju se i po “cable cars” koji više služe za obilazak i razgledanje grada, nego za pravi prevoz putnika. Najzad, nedaleko od San Franciska leži i Silikonska Dolina, u kojoj sedište imaju Facebook, Google, NASA, Tesla i mnogobrojne druge slavne i velike kompanije. Najzad, tu se nalazi i Stanford, jedan od najboljih univerziteta sveta, koji je svakako atrakcija za mnoge mlade i ambiciozne ljude širom sveta.
Da li je teško prilagoditi se drugim ljudima i načinu života?
Kada se osoba seli ovoliko učestalo, ona vrlo brzo nauči da se prilagodi i ljudima i različitim načinima života. Ono što je zapravo teško je ostavljati drage ljude iza sebe svaki put kada stvoriš novo prijateljstvo. Srećom, internet i društvene mreže sada dozvoljavaju da se čuješ sa bliskim osobama kada god to poželiš, ali daljina ipak neretko učini svoje.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Dugi razgovori i šetnje po keju ili tvrđavi sa mojim verenikom, porodicom i prijateljima su na vrhu liste stvari koje mi neverovatno nedostaju svakog dana. Odmah iza toga sledi mamina kuhinja, palačinke sa višnjama iz “Maše” u Zmaj Jovinoj i “3 u 1” nes kafa koja se ne prodaje ovde.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
U Srbiju se trudim da dođem kada god mogu, na svakih nekoliko meseci. Moj verenik takođe živi u Novom Sadu, što je bio veliki razlog mojih učestalih dolazaka. Međutim, s obzirom na to da on dolazi da živi ovde sledećeg meseca, i na to da ćemo u oktobru postati roditelji, dolasci će verovatno morati da se prorede.
Kakve su reakcije ljudi kada čuju da si iz Srbije?
U različitim državama dobijam potpuno različite komentare. Dok su u Dubaiju reakcije bile mahom pozitivne, u Londonu su se ljudi često mrštili na pomen Srbije, naročito lokalci. Sa druge strane, ljudi u Americi uglavnom ne znaju gde je Srbija, a oni koji misle da znaju je neretko mešaju sa Sibirom i Sirijom. Stoga, često dobijam komentare poput: “Taj rat kod vas je zaista strašan!” ili “Oh, vi imate one predivne pse Haskije…”
Autor: Nataša Polarecki, NsHronika.rs
