Selektorka 61. Sterijinog pozorja, Marina Milivojević – Mađarev, “obznanila” je na današnjoj konferenciji za novinare u festivalskoj ustanovi kulture, da će pozorišnici, ljubitelji teatra, internacionalna, regionalna i domaća pozorišna javnost, u ovoj “sterijanskoj godini” biti u prilici da tokom osam dana trajanja festivala, pogledaju devet predstava – i to sedam u takmičarskom programu i svega dve u tzv. internacionalnom programu “Krugovi”.
O “tradicionalnoj sterijanskoj nedelji”, kada se godinama unazad, odigrava referentni pozorišni festival, od 26. maja do 2. juna, posetioci će biti u prilici da pogledaju u Selekciji nacionalne drame: “Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici” (praizvedbu teksta Biljane Srbljanović), reditelja Dina Mustafića; “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” (praizvedba teksta Tanje Šljivar), rediteljke Mirjane Karanović; “Rodoljupci” koje je selektorka sugerisala kao predstavu kojom bi ovo “Pozorje” trebalo da bude otvoreno, u režiji Andraša Urbana; “Hromi ideali” u adaptaciji Zlatka Svibena; “Edeš Ana” u režiji Jožefa Cajlika; “Pijani”, reditelja Borisa Liješevića i “Violinista na krovu”, reditelja Atile Bereša. U Selekciji “Krugovi”, Sterijanci će, umesto kadgodnjih pet, ove restriktivne u svakom, pa i teatarskom smislu, godine, biti u prilici da pogledaju: “Fazanov ples”, Bele Pintera i “Brašno u venama” u režiji Borisa Liješevića.
Objašnjavajući da je odlučila da se ovogodišnja jubilarna festivalska godina, odigrava pod sloganom – “Gde su granice”, selektorka Marina Milivojević Mađarev je, među ostalim eksplicirala:
– Ovaj naziv sam odabrala zato što je naše pozorište sada u situaciji da stalno preispituje sopstvene granice u estetskom, društvenom i materijalnom smislu. Koji je to najmanji budžet sa kojim je moguće napraviti produkciju jedne pozorišne sezone tako da pozorište i dalje bude pozorište, a ne firma pred raspadom? Kakav tekst danas možemo nazvati dramskim? Gde su granice savremenog dramskog teksta? Na osnovu kojih granica utvrđujemo ko je domaći, ili lepše rečeno, naš pisac? Da li su to granice države ili jezika? I da li su mesto rođenja i jezik pravo merilo za razgraničavanje naših od ‘njihovih’ pisaca? Gde su granice? Koje granice dele originalno dramsko delo od dela nastalog na osnovu nekog drugog proznog ili dramskog ostvarenja? Koliko možemo da intervenišemo na tužem tekstu a da i dalje imamo pravo da potpišemo prvobitnog autora? Ko je autor teksta koji se izvodi na predstavi? Gde su granice autorstva između pisaca, reditelja i dramaturga – samo su neka od pitanja koje selektorka Milivojević – Mađarev, problematizuje ovogodišnjom selekcijom i dodaje:
– Za kraj i reč dve o još nekim granicama, a to su granice izdržljivosti. Institucija ‘Sterijino pozorje’ će u godini kada slavi 60 godina od osnivanja, organizovati festival sa 30 odsto manjim budžetom (za oko 11 miliona dinara manjim, prim. TŽJ). Selektorka je ‘prebacila svoju prošlogodišnju normu’ za 11 odsto i odgledala ukupno 110 predstava. Ako neko misli da je to mnogo, neka zna da je kritičar Dejan Penčić Poljanski u sezoni 1988/89 video čak 258 predstava. Gde su granice – zapitala se opominjuće Milivojević – Mađareva.
Govoreći o “restriktivnim programima, restriktivnim aktivnostima, restriktivnom režimu festivala” i generalno, restriktivnom “svemu”, u svim segmentima funkcionisanja zemlje i grada, te i na polju kulture, umetnosti, a samim tim i festivalske delatnosti i problemima sa kojima se kuća kojom rukovodi, suočava, direktor “Pozorja”, Miroslav Radonjić, rekao je:
– Koliko god okolnosti oko nas i unutar samog sektora kulture, te i samog festivala bile suočene sa restrikcijama, mi nismo bili spremni za gašenje ma kog programa i vodili smo se logikom, da je bolje, pogledati recimo, dve predstave u okviru Selekcije “Krugovi”, nego li ove godine tu selekciju isključiti iz programskih aktivnosti. Apsolutno svedeni u finansijskom i organizaciono-trehničkom smislu, ipak smo uspeli, da uz prateće programe, Pozorje mladih koje će ove godine trajati tri umesto, tradicionalnih pet dana, da ne ugrozimo i ne poništimo niti jednu tekovinu našeg festivala i kuće – objasnio je Radonjić.
Uza sve socijalne, egzistencijalne i druge društvene probleme sa kojima se suočava sektor kulture, praćene gotovo svakodnevnom inertnošću i nebrigom prema radnicima i profesionalcima u kulturi, od strane izvršnih vlasti na svim nivoima, nadamo se, da će ovogodišnje 61. Sterijino pozorje po redu, ako ništa drugo, pokazati da jedino vrednovanjem kulture i njene produkcije, te i u teatarskom smislu, pripadamo zajednici civilizovanih naroda.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Branko Lučić
