Murala posvećenih mrtvim osobama, iz godine u godinu, sve je više na fasadama novosadskih zgrada, a pojedini građani to vide kao pomodarstvo.U Novom Sadu gotovo da ne postoji kvart u kome se ne nalazi zid na kojem je oslikan nečiji lik. U najvećem broju slučajeva reč je pripadnicima navijačkih grupa koji su ubijeni ili u okršaju mafijaških grupa ili u sukobima huligana. Međutim, između murala nastradalih Delija, Grobara, Firmaša, ponekad osvanu i oni koji odaju počast umetnicima ili nastradalim pilotima.
Ovakav način obeležavanja nečije smrti aktuelan je poslednjih deset godina.
Sociološkinja Miljana Vorkapić Viček smatra da se oslikavanje murala umrlih može povezati sa brzinom doba u kom živimo.
“Murali u svojoj osnovi imaju bunt i revolt i upravo je oslikavanje preminulih vid toga. Da se ta osoba ne zaboravi kao simbol jedne grupe, vremena, ponašanja. Grupe koje oslikaju nekog člana, bilo da su oni jednostavno preminuli ili umrli na neki drugi način, žele da ga otrgnu od zaborava u današnjem vremenu u kojem sve brzo prolazi i teče”, objašnjava Vorkapić Viček.
Višnja Knežević iz organizacije koja se bavi oslikavanjem murala “New Point of Culture” (NPC) navodi da bez obzira da li su na muralu oslikani nastradali navijači ili umetnici, on predstavlja izraz poštovanja i ljubavi. Kako kaže, ljudi drugačije žale i drugačije doživljavaju stvari, tako da se kod nekih javlja potreba da to iskažu muralom.
“U poslednje vreme imamo i to da kada umre neko od poznatih i njemu se oslikava mural, recimo tako je bilo sa Draganom Nikolićem. Onaj ko to uradi možda nikad nije upoznao ili pričao sa Nikolićem, ali mu je bio neki vid idola. To pokazuje da su ljudi na kraju samo ljudi, bez obzira na to koliko je civilizacija napredovala. Ako govorimo o nekim grupama, mislim da se i pripadnici tih grupa, čiji je član preminuo, eksponiraju i pokazuju da su i oni ljudi i da se oni senzibilišu”, priča naša sagovornica.
Često se može naići na mišljenje da je ovakav način obeležavanja nečije smrti vid pomodarstva, te da se danas murali oslikavaju za svakoga. Sa druge strane, postoji mišljenje i da je reč o svojevrsnoj perverziji da se nečija smrt, odnosno tuga za osobom, podeli sa što većim brojem ljudi. Međutim, Vorkapić Viček kaže da se ne radi o pomodarstvu, nego o fenomenu vremena.
“Pomodarstvo je nešto što je kratkog veka, traje sezonu ili godinu dana. Onog momenta kada je neka stvar aktuelna duži vremenski period, onda se govori o fenomenu jednog vremena. Nećemo ulaziti u vrednost tog fenomena, da li je to kič ili šund, ali ono ostavlja svoj trag i samim tim ima određenu vrednost”, objašnjava ova sociološkinja.
Za oslikavanje murala na fasadama neophodna je dozvola stanara zgrade ili kuće. Međutim, u najvećem broju slučajeva njihovo oslikavanje se ne prijavljuje stanarima, a to se najčešće dešava sa muralima navijačkih grupa koji su namenjeni njihovim nastradalim članovima.
Prema rečima portparola “Gradskog zelenila” Ivana Nožinića do sada nisu imali slučaj da je neko zahtevao da se ukloni mural posvećen preminuloj osobi. On dodaje da postoje civilizovaniji načini za odavanje počasti nekome, a koji neće naružiti gradske fasade.
“Život je takav da svi mi koji volimo Novi Sad, nažalost, među prijateljima i rodbinom imamo osobe koje su tragično nastradale, pa nam ne pada na pamet da njihove likove predstavljamo muralima. Postoje civilizovani načini na koje građani čuvaju uspomene na svoje najbliže, a ruženje fasada sigurno ne spada među njih, uz svo poštovanje prema nastradalima”, kaže Nožinić za 021.
On dodaje da bi u čišćenje svih nelegalnih murala i grafita morale da se uključe mesne zajednice, jer deset radnika Antigrafitne jedinice Gradskog zelenila ne može da obavi sav posao.
Za Višnju Knežević ovi murali bi mogli da budu izvorište novih ideja koji bi pomogli mladim pripadnicima navijačkih grupa da ne odlutaju u huliganstvo.
“Sada kada smo postali prestonica kulture i mladih ovo može da bude jedan od problema kojim bismo mogli da se pozabavimo. Murali su odraz kulturnog rada i opet najviše se tiču mladih. Ovo je zaista apel da se takva ideja sprovede, imamo prostor imamo i sredstva, samo treba pokrenuti”, zaključuje Knežević za 021.rs.
Za mural koji nema dozvolu stanara ili vlasnika objekta sleduje kazna od 50.000 pa do miliona dinara. Više o tome kako umetnici koji oslikavaju murale bez dozvole prolaze i bez kazni možete pročitati OVDE. Sa druge strane, postoje polemike da li je sadašnji način uklanjanja grafita sa novosadskih fasada efikasan, o čemu više možete pronaći OVDE.
Autor: 021
