Izložba “Nova religija” jednog od najpoznatijih umetnika današnjice, Dejmijena Hersta, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a otvaranje je propratio incident.
Umetnik Živko Grozdanić potvrdio je za N1 da je deo posetilaca izložbe izbačen sa otvaranja i legitimisan.
“Publika koja je čekala pola sata da bi ušla u muzej je bila razdvajana. Jedna je išla sa leve, a druga sa desne strane. Nama je u jednom trenutku postalo jasno da je počelo otvaranje izložbe. Počeli smo da protestujemo i digli smo parole koji smo pripremili. Utrčalo je obezbeđenje i nas desetak je na naugodan način izbačeno, ispred policije koja je izvršila legitimisanje“, rekao je Grozdanić.
Umetnici koji su protestovali su saopštili da je na “održanom protestu protiv podrške države, pokrajine i grada krupnom kapitalu na izložbi Dejmijena Hersta u MSUV došlo do brutalnog izbacivanja umetnika i aktivista od strane privatnog obezbeđenja iz ove javne institucije“. Kako navode u saopštenju, oni su prilikom otvaranja izložbe odlučili da održe protest, uz parole i transparente, ali su bili udaljeni.
Za jednu od najvećih izložbi ikad održanih u Novom Sadu, ministarstvo kulture i pokrajina izdvojili su ukupno 1,1 milion dinara, što je oko trećine iznosa koji se godišnje izdvaja za sve programske aktivnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Finansiranje takve izložbe u trenutku kada su odvajanja države za kulturnu produkciju nikad manja, izazvalo je revolt dela umetničke javnosti.
Direktorka muzeja odgovara da je tačno da su ulaganja države mala, ali da bi kultura uopšte postojala, potrebna joj je publika, koju umetnik poput Hersta svakako donosi.
“Postoje paralelne priče, i mislim da su sve one bitne za razvoj jedne institucije, pa tako i da prezentujemo radove nekog umetnika koji može da privuče veliku medijsku pažnju, kao i pažnju publike, koja nam je jako bitna kako bismo mogli dalje da se razvijamo“, kaže Sanja Kojić Mladenov, direktorka Muzeja savremene umetnosti.
Samog Hersta, inače, uvek prate ove kontroverze, budući da je sa bogatstvom koje se procenjuje na oko 300 miliona dolara jedan od najplaćenijih umetnika sveta, zbog čega ga pojedini kritičari smatraju simbolom komercijalizacije umetnosti. Cena koju su ljudi širom planete spremni da plate za kupovinu i prikazivanje njegovih dela, za vlasnika izložbe, nije lako objašnjiva.
A slobodne su i interpretacije na temu Herstovog rada. I zagovornici i protivnici održavanja izložbe slažu se u jednom – umetnosti u Srbiji potrebno je osveženje, samo se razlikuje metod kojim se ono postiže.
