U radnoj zoni Sever I postoje tri lokacije koje bi mogle da se upotrebe za privlačenje investicija, pokazuje analiza gradskih urbanista.Dve parcele koje zajedno imaju preko 24 hektara pogodne su za grinfild ulaganje jer su prazne, dok je treća nešto manja, površine od tri hektara, pogodna za braunfild investiciju.
Sadašnje radne zone, odnosno industrijske zone kako ih većina zove, u Novom Sadu su danas pravi gradovi duhovi sa praznim fabričkim halama i napuštenim parcelama. Ti prostori su pretežno ili u privatnim rukama ili nije sasvim jasno ko je vlasnik jer su u toku sudski sporovi. Zbog toga je Grad bio prinuđen da nalazi dodatne prostore kako bi imao gde da smesti potencijalne investitore.
Tako je nedavno JP “Urbanizam” analizirao kakve su mogućnosti da se pronađe prostor u radnoj zoni Sever I za zainteresovane investitore i izdvojile su se tri lokacije. Prve dve su skoro u potpunom vlasništu grada i imaju površinu od 24,5 hektara, a kako se radi o zemljištu na kojem nema imovine, spadaju u lokacije pogodne za grinfild investiranje.
Iako na parcelama nema ničega, one su pogodne za ulaganje jer se zbog blizine ostalih objekata lako mogu povezati na komunalnu infrastrukturu, a velika pogodnost je i to što su skoro neposredno naslonjene na Bulevar Evrope i time direktno povezane sa autoputem, a blizu je i kanal DTD.
Prema analizi gradskih urbanista, ove parcele bi mogle da se ponude prvenstveno kao dve odvojene celine, ali je moguće i njihovo deljenje na manje parcele kako bi se tu smestili različiti privredni subjekti koji bi se bavili industrijom, građevinarstvom i sličnim. Ipak, ostavljena je mogućnost za tercijarne delatnosti – saobraćaj, trgovinu, zanatstvo, bankarstvo, komunalnu privredu i tako dalje.
S druge strane, dok su ove dve parcele slobodne i u vlasništvu grada, odnosno skoro pa lako dostupne svakom zainteresovanom investitoru, to nije slučaj sa trećom lokacijom. Urbanisti su u sklopu analize kao braunfild lokaciju uzeli prostor na kojem je započeta gradnja objekata za potrebe megamarketa sa logističkim centrom i upravnom zgradom firme “Magnetron”, ali nikad nije završena.
Građevinsko zemljište je ovde u državnom vlasništvu, ali je pravo korišćenja preneto i to pitanje se još nije rešilo jer je u toku stečajni postupak. Kako se to ipak može rešiti i u pitanju je analiza potencijalnih lokacija, urbanisti su je uzeli u obzir. Kako navode, ovaj lokalitet od 3,16 hektara ima odličan potencijal kao braunfild investicija jer se nalazi na atraktivnoj lokaciji sa dobrom komunikacijom prema glavnim saobraćajnim pravcima.
Ovo su samo tri lokacije u jednoj od radnih zona, ali su više nego dobar pokazatelj da još postoje mogućnosti da se velike zone grada, još pre nekoliko decenija predviđene za industriju, i danas koriste, bar dok se ne reše imovinsko-pravna pitanja prostora propalih fabrika, kako bi se i one kroz neka braunfild ulaganja privele nameni.
