Dunja Mihalački je već niz godina prepoznatljivo ime novosadske modne scene, svojim specifičnim torbama i pratećim detaljima uspela je da osvoji vrlo strogu i probirljivu novosadsku i srpsku modnu javnost! http://www.dum.rs/
Kako je počela tvoja modna priča?
Da ću se baviti dizajnom, kao oblikom stvaralaštva, sam spoznala vrlo rano, kao dete. Moja interesovanja i potreba da stvaram su me vodili u tom pravcu. Ako se pitanje odnosi na ovo što trenutno radim, priča je zaživela pre otprilike 5 godina, zahvaljujući novonastalim prodajnim izložbama kod nas i u inostranstvu, ali i uz pomoć interneta. Dizajnom sam se bavila i dugo pre toga, tražeći način da se izrazim. Onog momenta kad sam se približila sebi, spoznala sebe, nastale su i moje torbe.
Koliko je tvoja moda bila prepoznata od strane Novosađana i kakvu podršku dobijaš ovde?
Tamo negde, postoji mit da su Novosađanke zene uniformisanog stila. Drago mi je da smo taj mit zajedno raskrinkale. One su samo imale siromašnu ponudu, jer čim smo im ponudili i nešto drugo, one su to oberučke prihvatile. Hvala im na tome što su pokazale svoju širinu i što su sposobne da prepoznaju vrednost onoga što radim. Iako u startu nisam ni razmišljala o tome da se “dopadnem”, ne mogu a da ne naglasim koliko mi znači sva ta podrška. To je potvrda da sam na pravom putu i da kao jedinka mogu da dam neposredni doprinos u širenju svesti, u pozitivnom smeru.
Da li svoje torbe smatraš novosadskim brendom? I šta bi još modno svrstala pod to.
Da, odatle su potekle, odatle stvaram.
Šta to nedostaje da bi i ovaj grad bio modni centar poput Beograda ili nekih svetskih metropola?
Smatram da misija Novog Sada nije u tome da bude sličan nekoj metropoli, već treba proniknuti u njegovu suštinu, specifičnost i to negovati. To bi trebao da bude zacrtani pravac u kojem treba da se Novi Sad razvija. Moda i umetnost uopšte, spadaju u kategorije luksuza. Onog momenta kada se ljudi budu rasteretili od pukog preživljavanja i kada im nešto i pretekne, možemo o tome pričati. Ovako je neumesno. To svakako ne znači da umetnici treba da zaustave svoje projekte do daljnjeg, nego ne treba osuđivati ljude što im je to sad naizgled nevažno.
Šta ti se dopada a šta ne kada šetas novosadskim ulicama. Da li je moda tu na ljudima ili tamo negde?
Pa tu postoje dve struje, oni koji nisu zainteresovani za modu, iz razloga što ili nisu u mogućnosti ili imaju nipodaštavajući odnos ka trendu, što je ok. Druga struja su oni što se preterano trude da je “uhvate”, pa tako slepo prate nametnute trendove. Nekolicina je onih odvažnih i onih koji eksperimentišu kako bi izrazili sebe. A to je moda, sloboda, eksperimentisanje i medij uz pomoć kojeg prezentujemo sebe, svoj pogled na svet, na život uopšte.
Šta je presudno bilo kod tvog DUM brenda da bi postao toliko prepoznatljiv?
Kao i uvek, radi se samo o jednoj stvari, a to je autentičnost. Pri tome mislim da ono što nastane kao produkt mora da odražava mene i moju suštinu, moju autentičnu energiju. U stvaralaštvu je važno biti iskren, ogoliti se. To nije uvek lak posao, jer treba puno vremena da i sami u to proniknemo, ali kada se dođe do toga, stvari se odvijaju u pozitivnom smeru same od sebe.
Postoje li neke nove modne ideje koje spremaš onima koji prate i nose tvoje torbe?
Da, uvek radim na nečemu novom. Kako se ja razvijam kao ljudsko bćce, tako će se razvijati i ono što radim.
Uživam i prepuštam se procesu.
Gde one mogu da se vide, poruče?
Šta je po tebi idealna odevna kombinacija uz koju je tvoja torba savršen detalj?
Torba je već dovoljno upadljiva i priča svoju priču, tako da ih ja vidim u kombinaciji sa nečim jednostavnim i svedenim, kako u formi, tako i koloritu. Pročišćen stil.
Neki modni savet Novosađanima?
Prestanite toliko da se trudite, opustite se. Sexy je prihvatiti svoje nesavršenosti, biti u istoj ravni sa onim što mislite, govorite i osećate, po cenu da ste jedini, jer to i jeste, jedini, neponovljivi.
Autor: Srđan Šveljo, NsHronika.rs
