Vanja Jimmy Ivošević je jedan od mladjih novosadskih fotografa koji je svoju ljubav prema fotografiji a posebno onoj modnoj nesebično podelio sa nama! On je pravi primer kako sve ono čime želite da se bavite i da radite uz samo malo truda i ljubavi možete i da realizujete!
Koliko dugo se baviš fotografijom i sta je ono što te privuklo ovoj priči?
Davne 2007. godine sam na internetu naišao na nekoliko odličnih instrukcionih videa za Fotošop i za vrlo kratak period sam postao opsednut sa manipulacijom fotografija. U tom periodu sam se nagledao velikog broja fenomenalnih fotografija od fotografa širom sveta i jednostavno je bilo prirodno da u meni proradi želja da se i sam izrazim fotoaparatom. U slobodno vreme sam čitao gomilu knjiga o fotografiji i konačno posle mnogo vežbe i eksperimentisanja, 2010. godine sam se usudio da počnem da se nazivam fotografom.
Po čemu se modna fotografija izdvojila?
Iskreno, u početku sam imao neku dozu odbojnosti prema modnoj fotografiji jer je jednostavno nisam razumeo. Ali vremenom i verovatno nekim umetničkim sazrevanjem se to promenilo i modnu fotografiju i njene vrhunske fotografe sam počeo da poštujem u velikoj meri. Svako fotografisanje predstavlja neku vrstu izazova jer je potrebno uklopiti viziju dizajnera u odgovarajuće konceptualno i vizuelno rešenje, dok u isto vreme fotograf ima mnogo više slobode u izražavanju u odnosu na npr. komercijalnu fotografiju.
Koliko je Novi Sad inspirativan i dobar za realizaciju neke modne foto priče?
Mislim da svaki fotograf ima problem što mu mesto u kom živi brzo dosadi, pa ni ja nisam izuzetak. Ali postoje odlična, ponekad i skrivena ili zaboravljena mesta koja istog trenutka stvore viziju i koncept za fotografisanje. Često se desi da se čak i na kafi sa prijateljima malo više posvetim izgledu prostora u kom se nalazimo, okolini i prirodi svetla, ali na sreću (još uvek) dobijam njihovo razumevanje za svoju posvećenost.
Koji su problemi na koje ovde nailaziš dok ne realizuješ neki foto sešn?
Uglavnom su uslovi tehničke prirode, najčešće neadekvatnog svetla ili možda ne tako savršene ili inspirativne lokacije u kojoj smo često primorani da radimo. Takvi problemi se uglavnom rešavaju tehničkim pomagalima, za šta je potreban dodatni budžet koji često izostaje, pa je potrebno snalaziti se, što predstavlja dodatni izazov u odnosu na fotografe koji rade u razvijenijim sredinama.
Neki fotografi čiji rad ceniš i koje pratiš?
Ne mogu da ne spomenem našeg Miku Kneževića i njegovu nežniju polovinu modela i takođe fotografa Aleksandru Kovač, jer je njihov (pogotovo zajednički) rad svaki put privukao najviše moje pažnje i divljenja. Njihovo iskustvo u modnoj fotografiji, stil i pristup fotografisanju je nešto što se u velikoj meri poklapa sa idejom o tome kako želim da izgleda moj rad posle određenog vremena.
Od konceptualnih fotografa me najviše fascinira rad Sonje Leković koja verovatno zbog svoje skromnosti nije toliko poznata javnosti, a svojim radom zaslužuje ogromnu pažnju i poštovanje. Nadam se da će se to vremenom promeniti jer zaslužuje da bude veliko ime ne samo kod nas već i u svetu.
Da li je popularizacija fotografisanja telefonom umanjila značaj ozbiljne profi fotografije?
Značaj sigurno ne, ali u nekoj meri je ta popularizacija umanjila poštovanje prema profesiji jer “sada to može svako” za razliku od vremena analogne fotografije gde je proces fotografisanja bio znatno komplikovaniji a na kraju krajeva i skuplji. Ali srećom postoji dovoljan broj ljudi koji ceni profesionalne fotografe i koji su svesni razlike između profesionalca i amatera.
Tvoj mišljenje o upotrebi photo šopa, prednosti i mane?
U digitalnoj fotografiji, Fotošop je obavezan ali za osnovne obrade zbog nesavršenosti same “sirove” fotografije u odnosu na analognu fotografiju gde ako ste u toku pripreme i podešavanja odradili sve kako treba, posao je u velikoj meri gotov. Kreativna obrada je takođe umetnički vid izražavanja i nemam nikakav problem sa apstraktnim efektima i obradama iako ih lično ne preferiram u tolikoj meri. Ali što se tiče ekstremne manipulacije izgleda ljudi, koja se često zahteva, to je na žalost problem društva u kom smo svi postali svesni svojih mana i zavisni od savršenog. Tako da iako se trenutno vode kampanje koje promovišu prirodan izgled, mislim da će biti potrebno još dosta vremena da se potreba za ovakvom obradom ne iskoreni, jer nam je u prirodi da želimo biti atraktivniji, pogotovo ako za to postoji mogućnost u bezbolnoj obradi fotografije.
Postoji li model, dizajner, brend za koje i sa kojima bi voleo da radiš?
Po mom mišljenju, kod modela za modnu fotografiju je uvek poželjno da imaju mnogo karaktera i energije što me izuzetno motiviše i inspiriše, tako da bi najviše voleo da imam priliku da radim sa Karom Delevinj jer je ona savršen primer takvog modela. Što se tiče dizajnera ili brendova, nemam neke izdvojene želje jer je svaka kreacija zanimljiva i inspirativna na svoj način.
Šta bi bio tvoj veliki uspeh kada je u pitanju modna fotografija?
Verovatno kao i kod svakog drugog modnog fotografa – editorijal za Vogue ili Harper’s Bazaar.
Neki tvoj plan za blizu/dalju budućnost?
Plan je da nastavim da uživam u ovome što radim, da nastavim da upoznajem divne i zanimljive ljude i naravno da nastavim da radim na pronalaženju još boljih načina da se kreativno izrazim u zanimljivim fotkanjima koja predstoje.
Autor i foto: Srđan Šveljo, NsHronika.rs
