Jarun je, kako smo se prošle godine uverili, zaista jedno od najboljih mesta za održavanje festivala. Ako ste se navikli na “Exit”, tumaranje tvrđavom, čudne zaokrete i skrivene stejdževe iza ugla, ovde će vas iznenaditi “pravolinijska” organizacija “INmusica”, jer je sve u liniji sa Savom, jedan stejdž, pa drugi… Promenada muzike! Ako ne padne kiša i trava Jaruna se ne pretvori u “Glastonbury”, biće nam i ove godine sjajno kao i prošle, koja nam je, avaj, kajemo se, bila prva na “INmusicu”. A i ako padne, nije nas briga. Što bi rekao Slavko Cvitković komentarišući utakmicu “Rijeka” – “Real Madrid”: “To se nas ništa ne tičeee…”
KINGS OF LEON
Jao, odakle početi za ovogodišnji “INmusic”? Lista izvođača izgleda kao tim pomenutog “Real Madrida”, ali iz ere “galaktikosa”, tj. Davida Beckhama i Zinedinea Zidana. Zvezda do zvezde i svi praše gitare (OK, ne baš svi). Među gitarskim zvezdama ove godine, ipak, može se reći da najjače sija američki bend “Kings of Leon”, bend koji je svoje ime dobio greškom kada je neko pogrešno izgovorio originalno ime “Kins of Leon”. Stari dobri američki rok, koji sviraju stari dobri američki likovi koji se vole potuć’, popit’ i zagalamit’, ali i zasvirat’ žestoko. Retro-rok je postao popularan početkom druge polovine prve decenije 21. veka, a ovi momci su bili perjanice. Sad se vraćaju, opet sa rifovima gitara u novim pesmama koje su jednako melodične kao i one od pre 10-ak godina. Da, hoćemo seks na vatri.
ARCADE FIRE
Ima jedna engleska reč koja je mnogo fina i to je reč “arguably”. Ima toliko lepe finese da je teško i prevodiva, ali svojevremeno je neko napisao da su 2012. na primer, kanadski alter-rokeri “Arcade Fire” bili “arguably” najveći bend na svetu. Svakako jedan od najskupljih. Dolaze iz dvojezične Kanade, još dvojezičnijeg Montreala i pevaju ponekad i na francuskom, uz engleski, koji su odabrali kao “jezik rokenrola”. Da se ovi Kvebečani ne šale, vidi se po tome da im singlovi traju po osam minuta, da im Anton Corbijn radi spotove, i im je blaženopočivši David Bowie pevao prateće vokale, a to se retko dešavalo, odnosno, Bowie je radio samo sa onima koji mu se stvarno sviđaju, dvojkiravši i neka velika imena. Zapravo i ne mogu da se setim neke Bowieve saradnje osim sa “Placebom”, “Pet Shop Boysima” i “Arcade Fire”, u poslednjih 20 godina. To već sve kaže. I ovde želimo vatru. Arkadnu.
KASABIAN
Bilo jednom jedno zlatno doba alt-roka, i to se desilo negde između 2003. i 2009. godine, počev sa prvim singlovima “The Killers”, “Interpol” i “Franz Ferdinand”, a jedna od perjanica te scene, gde su na top-listama i u kafićima carevali zaista dobri bendovi i dobra muzika, bili su “Kasabian”. To je bilo doba bendova, sad je doba solista. To je bilo doba gitara, sad je doba elektronike. Dobro je što “INmusic” insistira na tome da je “starinski” festival nalik na one britanske, i ipak su glavne face bendovi i glavne su gitare i uopšte muzika koja se svira a ne DJ-jevi i novopečene zvezdice. Nastup “Kasabian” će biti jedno maleno slavlje.
ALT-J
Tako ti i treba kad smisliš odveć originalno ime. Da, mislim na znak “delta” (Δ), pa onda niko ne može da ga nađe, i ti onda moraš da ga objasniš putem shortcuta na tastaturi. Alt+J. Nešto mi neće, evo stiskam Alt+J i ne pojavljuje se simbol. Ali svakako je odlična fora. Lids je uvek bio rasadnik sjajnih bendova, pa je i ovaj bend, nastao u vreme ljutog hipsteraja 2012. godine (OK tad su debitovali), odlična eklektična kombinacija svega i svačega, od gitara i sintisajzera do duvača. Neuhvatljivo u reči, ali odlično za slušanje. Ne pada mi bolji izraz od hipster-pop, i to mislim u najpozitivnijem smislu budući da cenim hipstere i ne bojim se izaći i reći to. Iako nije moderno. Nikad bilo. Ali njihova muzika će uvek biti.
MICHAEL KIWANUKA
Evo čitam da Michaela porede sa ovim autorima: Marvin Gaye, Curtis Mayfield, Bill Withers, Randy Newman, Terry Callier, Otis Redding, Van Morrison i “The Temptation”. Priličo šaroliko društvo, ali imajte u vidu jedno: utisak koji imate kada čitate njegovo ime neće vas prevariti. Kiwanuka je afričko prezime, i ovaj mladi Britanac je naravno, crn. Crna mu je i muzika, glas fantastičan, tekstovi moćni. Enough said.
THE STRANGE
Fina saradnja “The Bambi Molestersa” i “The Walkaboutsa” je još 2004. godine rezultovala pojavom benda “The Strange”. Zvuči kao supergrupa, a to pomalo i jeste. Da vas podsetimo da su “The Bambi Molesters” možda najznačajniji hrvatski izvozni glazbeni produkt, a Chris Eckman je faca za sebe. A zajedno su superkul supergrupa.
FLOGGING MOLLY
Ako volite “Dropkick Murphys” i niste uspeli da se ugurate na beogradsku svirku, evo drugih keltskih pankera iz Amerike, i šta reći drugo nego da će legendarni bend spržiti Jarun kombinacijom irske narodne muzike i bum-tras-roka.
PUBLIC SERVICE BROADCASTING
Pokatkad se neki bend pojavi da bi pomerio granice muzike u Gesamtkunstwerk i rekao nešto više, a kako ih opisuje sajt “INmusica” (pardon, nisam mogao bolje, pa prepisujem: “Public Service Broadcasting uzbudljiv su spoj indie/elektronike u koju su utkani audio isečci starih informativnih emisija i propagandnih materijala popraćeni hipnotičkim vizualnim projekcijama. Prema Willgooseu i Wriggleswortheu glavni cilj Public Service Broadcastinga je naučiti lekcije istorije kroz muziku budućnosti”. Kosmonauti sleću da budu vizuelno čudo, i taman je to nastavak prošlogodišnje priče sa Gutterdämmerungom.
DANKO JONES
“Danko Jones” je kanadski bend koji predvodi Danko Jones. Danko Jones je Kanađanin sa srpskohrvatskoukrajinskim imenom. Dosta bizarnosti, Jones je vođa trojke u kojoj se svira odličan rok i baš je zabavno da se najbolji alter-bendovi već godinama nalaze u Kanadi ili SAD. Ako se Britanija umorila, Kanada nam izvozi stalno sve nove i nove bendove. “Danko Jones” je takav. Su takvi. Like, whaveter.
Autor: Žikica Milošević
