Nakon dve godine u subotu ponovo u Novom Sadu nastupila je grupa Zabranjeno pušenje, na zadovoljstvo brojnih fanova nastupili su u punom novosadskom klubu Kvoter.
Sa pesmom Pišonja i Žuga počeo je koncert, a onda su se nizali hitovi , što stari, što novi sa albuma “Radovi na cesti”.
Iskoristili smo ovu priliku da poželimo dobrodošlicu bendu, kao i da porazgovaramo sa njihovim pevačem Sejom.
Dobrodošli u Novi Sad, kako vam je kod nas?
Uvek se prijatno osećamo kada smo u Novom Sadu, prečesto smo ovde pa je ovo postala više i tradicija da dolazimo i ovde držimo koncerte, nekako mislim kao da dolazim kući kada dolazim ovde, baš volim da dolazim kod vas(smeh)
Kakva je novosadska publika?
Pa vidite ovako, nema loše publike, samo loše muzike, ne možemo reći da je sada neka publika loša, svaka je publika dobra, samo treba dopreti do nje. Puno zavisi od nas…
Ako baš hoćete konkertno publika u Novom Sadu je kao i u Sarajevu, budući da je dosta ljudi u Vojvodini došla iz Bosne, jako lepo smo prihvaćeni kod vaše publike i to puno znači , jer je odmah lakše pevati im, zabaviti se sa njima tokom koncerta, opuštajuća publika u svakom slučaju.
U kom pravcu idu mladi u muzici danas?
(Smeh) Pa vidite, mladi danas ne idu nikuda… Sede po kockarnicama, kafanama ništa ne rade po tom pitanju da bude bolje ni njima ni muzici, šalu na stranu danas svako bira koju muziku će slušati, a ima i izbora danas kakvog hoćes…
Šta trenutno radite, spremate li nam nešto novo?
Trenutno smo muziku malo zapostavili, rešili smo da budemo glumci… Dosta radimo na jednom filmu, evo sada baš promovišemo taj film, videli smo da manekenke ne dolaze više u spotove, već na film tako smo i mi, radimo sad jedan film o Pišonji i Žugi, pokšavamo da skupimo pare i prevarimo koga ( smeh)
Recite mi samo za kraj , šta je ono što vam mladi stalno traže na koncertima?
Pa da vam kažem nema tu nešto određeno, uvek zavisi i do raspoloženja, do osećanja nas i njih, sve je različito, od mesta, do grada do publike…Za kraj samo da pozdravimo Novosađane i da kažemo da se uskoro opet vidimo.
Autor: Ivana Knežević
