Neke šale kažu da je 2020. godina petostruki Error 404 – Page Not Found, te je ova godina „glič u Matriksu“ i bolje da ode što pre. Mnogi su festivali odlučili da se samoukinu na godinu dana i pređu u hibernaciju, ali je EXIT rešio da junački izdrži i da se smanji, ali da nastavi kontinuitet. Doduše, biće manji, ali će preživeti „prokletu godinu“.
GODINA JUBILEJA
Tačno pre 20 godina počeo je sa svojim životom na ovoj planeti i u našem gradu naš voljeni Exit Festival, iako uopšte nije obećavao spektakl te prve godine. Krenulo se prilično politički motivisano, pa je sam „Izlaz“ godinama označavao „izlaz iz mračnih 90-ih, punih sankcija i siromaštva“, ili prosto, tih dana, „izlaz na izbore“. Od stejdževa pored Dunava na kojima su studenti i ostali imali svoj „chill out“ već sledeće godine otišlo se na veličanstvenu Petrovaradinsku tvrđavu. Već te, 2001. godine, Beograđani su probali da „ukradu Exit“, pokušavajući da ga premeste u Beograd, da premeste makar deo dešavanja na Kalemegdan, ali nije uspelo. Exit je nastavio da raste, i već od 2003. dobio je „klasičan format“ od 4 dana od četvrtka do nedelje, sa manje imena, ali velikih. Konačno smo mogli videti svetske zvezde. Već 2006. je postao najbolji festival na svetu, i osećali smo se kao na vrhu sveta: Morrissey, The Cardigans, Franz Ferdinand, HIM, Pet Shop Boys… svi su došli na Main Stage. Sledećih godina bio je „big thing“ u zapadnoj i istočnoj Evropi. Brojni mladi Hrvati su mi pričali kako su prvi put naučili ćirilicu na Exitu, istu onu koju su im uskratili u školi. Stejdževi su rasli paralelno, pa je Fusion Stage postao kao nekada slušanje Radio Luksemburga – dođete da vidite šta je aktuelno u svetu. Explosive Stage je postao „država u državi“ i omiljeno mesto za odmor i druženje između nastupa, kada su nestala popularna sedeća mesta u kafićima kod Hotela Leopold. Jedan potpuno drugi svet nastao je, ponovo kao država u državi, na mestu Dance Arene. Najveća žurka u Evropi je polako postajala kultna, a Exit se pomalo podelio na one koji su mislili da je Dance Arena zapravo Exit, i na one koji uopšte nisu smatrali da je to deo Exita, već „više od autonomije, manje od nezavisnosti“, nekakav Hong Kong.
VRLUDAV PUT EXITA 2.0
Kao i sve na svetu ove godine, krenulo je sa velikim planovima, ali se smanjivalo. Krenulo se sa idejom da na 20. godišnjicu Exita napravi najveći dosada, sa reminescencijama na izvođače koji su dolazili od 2000. do 2019. Planirana je i monografija. Najavljena su brojna imena, Explosive Stage je bio jak kao nikada do tada, Fusion je cvetao. Ali, onda je došao jedan mikroorganizam. Nije bilo ni izvesno da li će do festivala uopšte i doći, a onda je stigla vest da Exit 2.0 počinje u četvrtak 13. avgusta. Neougodno je što se preklopio sa OK Festom i Nišvilleom, ali ostalo je prostora za uživanje. Najavljeno je da dve od četiri najvažnije bine, nažalost, neće funkcionisati, tako da Gornji grad ostaje odsečen van Exita, po svoj prilici, te nema Fusiona i Explosivea. Mnogi strani izvođači su otkazali. Ostaje velika žurka na Dance Areni, sa maskama, koje su svakako tamo mnogi nosili i pre, i na Main Stageu, na kome je rečeno da će biti, kao u prvih par godina Exita, mnoštvo regionalnih izvođača. Zasad su najavljeni Laibach, Buč Kesidi kao najaktuelniji domaći bend u sadašnjici, Massimo Savić, Goblini, Obojeni program… a čeka se i najava ostalih.
MERE BEZBEDNOSTI
Kako se bezbednosna situacija usložnjava u poslednje vreme, najavljeno je da će svi posetioci festivala biti svakodnevno testirani na Covid-19, i da će nošenje maski biti obavezno (kada se ne pije i ne jede, naravno). Biće manje karata, više bolničke zaštite. Držimo fige da sve bude u najboljem redu.
Autor: Žikica Milošević
Foto: EXIT/Promo
