Ujedinjena demokratska Srbija bila je prva opoziciona koalicija koja je rekla da na predstojeće izbore treba izaći i boriti se za ideju demokratske, evropske, moderne Srbije, u kojoj ljudi mogu da žive normalno i pristojno. Srđan Egić koji je, nakon 20 godina pripradnosti Demokratskoj stranci (DS) iz njenog članstva izbrisan zbog kandidature na listi Ujedinjene demokratske Srbije (UDS), diplomirani politikolog za međunarodne odnose, magistar i doktor ekonomskih nauka, specijalista za međunarodnu razvojnu ekonomiju, razgovarao je sa nama ovom prilikom o ciljevima UDS-a, o tome zašto je bojkot izbora pojedinih partija loša odluka, koji su skriveni potencijali Srbije, šta nam sve može doneti članstvo u Evropskoj uniji, kao i zašto bi trebalo da glasamo baš za njih.
Šta je vaš najveći adut, zašto bi građani trebalo da glasaju za vas? Za koje ciljeve se UDS bori?
– Naš najveći adut su ljudi. Kada kažem ljudi, mislim pre svega na ljude koji su se okupili oko Ujedinjene demokratske Srbije, kao i na sve one građane koji su nam do sada ukazali poverenje i dali nam svoj potpis za izborne liste. Svi ljudi na listi UDS su ozbiljni, uveliko ostvareni ljudi, u privatnom i u poltičkom životu, ljudi koji znaju kako se menja vlast i ljudi koji ne samo da umeju nego i žele da zaista čuju građane i posvete se rešavanju njihovih problema.
– UDS se bori za vraćanje dostojanstva građanima Srbije, za izgradnju modernog, demokratskog društva, baziranog na evropskim vrednostima. Jedino tako će ova zemlja i njeni građani moći da imaju izvesnu i sigurnu budućnost.
– Način podele upravljačkih uloga u jednom društvu stvara klicu propasti, kada su na najvažnijim mestima najgori, ali može biti i svetlo na kraju tunela. Značaj ljudi ništa ne može da zameni, jer su oni simbol i instrument ostvarivanja bilo kog društvenog poduhvata, graničnik i vododelnica koja razdvaja propast i uspeh, gubitničke države i preduzeća od onih koja pobeđuju. Pa, nisu građani uspešnijih zemalja pojedinačno lepši i pametniji od nas, prosto su bolje sistemski organizovani, a uloge su podeljene prema zasluzi. Stranačka „lojalnost“, podaništvo i umeće u ogovaranju ne smeju više da oduzimaju primat znanju i rezultatima rada.
Da li je odluci da izađete na izbore doprinela odluka o bojkotu jednog dela opozicije. Da li u tome vidite šansu?
– Ne. Zato što se mi nismo „nećkali“ oko izlaska na izbore. Mi smo od početka znali da bojkot nije pravi odgovor na poltičku situaciju danas i od početka smo bili rešeni da ne odustanemo od borbe za promenu vlasti za koju znamo da se može postići jedino i samo na izborima, nikako time što ćemo ostati kod kuće i svoje nezadovoljstvo izražavati vređanjem onih koji su spremni da se bore za bolje sutra svih nas. Posle osam godina bahate i loše vlasti, držanja građana u strahu i medijskom mraku, došla su nezapamćeno teška vremena. Slušali smo bajke o boljem životu do kraja godine, svake godine, a dobili propast kroz slabiji standard, otimanje plata i penzija i uvećane račune. Naposletku, pandemija uzrokovana novim Covid-19 virusom, nadolazeća svetska ekonomska depresija, globalno zagrevanje, automatizacija, problemi ekonomske nejednakosti, egzodusa mladih, negativnog prirodnog priraštaja – sve su to problemi širi od dnevno-političkih razmirica, čak i od naših granica koji nam dišu kao društvu za vratom. Da li zaista treba da, ne izlazeći na izbore, prepustimo Srbiju pred ovakvim izazovima još četiri godine sadašnjoj bahatoj i nesposobnoj vlasti?
Da li izbore pred nama vidite kao priliku za bolji život kod nas, i na koji način bi oni mogli uticati (popraviti) živote građana u Vojvodini?
– Izbori pred nama su svakako prilika da se pokrenu promene i započnu procesi koji će svakako dovesti do boljeg života u celoj Srbiji, pa tako i u Vojvodini. Ali, kao što mi stalno ponavljamo, ovi izbori su samo prvi korak. Mi ne dajemo „prazna“ i nerealna obećanja. Mi imamo plan kako da zajedničke ciljeve i ostvarimo. Mi ćemo biti glas običnog, normalnog čoveka u Parlamentu, a zatim izgraditi čvrstu organizaciju i infrastrukturu širom Srbije, koja će istaći kandidata/kandidatkinju za Predsedničke izbore 2022. godine. Ne smemo zaboraviti da se u ovoj zemlji vlast ne menja na Parlamentarnim izborima, već na Predsedničkim.
Na koji način UDS vidi i definiše moguće promene u našoj zemlji?
– Kao što sam već rekao, ulaskom u Parlament u kojem ćemo biti dostojni predstavnici građana. Neophodno je da se njihov glas čuje, da imaju mogućnost da se o pitanjima koja ih „muče“ raspravlja javno, u Skupštini. Građani na to imaju pravo. Prvo, da bude jasno kao dan, naše društvo je duboko podeljeno, od Subotice do Preševa, od akademske zajednice do poslednje male seoske prodavnice. Sa takvim podelama, potreban je konsenzus i napor čitavog društva da se stvari promene na bolje. Recimo, samo u Parlamentu možemo da se založimo da funkcioneri garantuju ličnom imovinom sprovođenje obećanja i programa na budućim pozicijama (gradonačelnik, direktori, kandidat za premijera i sl.), da eliminišemo negativnu selekcije koja razjeda društvo poput kancera kroz partijsko zapošljavanje i lažne diplome, da racionalizujemo javna preduzeća koja su legla nepotizma, itd.
– Ukoliko budem izabran, lično ću se zalagati za uvođenje simbolične novčane kazne u slučaju apstitencije na izborima (npr. 300 dinara) i za davanje prava glasa starijim maloletnicima, jer ako mogu da rade, zašto ne bi mogli da se pitaju za svoju sudbinu.
Šta je po Vama, najveći problem sa kojim se suočavaju građani Srbije?
– Korupcija, nezaposlenost, negativna selekcija, siromaštvo i propali zdravstveni i sistem socijalne zaštite. Vidimo da se ruše i dobrosusedski odnosi, gde režim besomučno “testira” lomljivi mir u regionu retorikom po receptu iz devedesetih. Slučaj Olivera Ivanovića je najsvežiji primer kako je od sejanja straha kroz „medije“, ugroženosti, uznemirenosti, povrede dostojanstva, verbalnog nasilja i napada do paljenja automobila, tuča na izborima i ubistava kratak put.
– Danas Srbija ima javni i privatni dug veći od 20 milijardi evra, deficit platnog bilansa, udeo javne potrošnje u BDP-u veći od 40%, a bez ijednog završenog bitnijeg nacionalnog projekta, sve niži nivo kvaliteta obrazovanja, zvanično nezaposlenih nešto manje od milion, dok oko pola miliona ljudi u javnom sektoru praktično prima nezarađene plate. Međutim, krovni problem je najviše dugogodišnja moralna, mentalna i materijalna erozija i beznadežnost stanovništva, obrazovnih institucija, medija, crkve i državnog aparata. Ujedinjena demokratska Srbija ima volju da ovakve pojave identifikuje i nazove pravim imenima, i da krene u stratešku, široku akciju ka poboljšanju situacije, sa stručnim timovima i pojedincima koji znaju kako se državom upravlja, a ne samo kako se njome vlada.
Ljudi se plaše da pristupe opoziciji jer bez vladajuće stranke “iza leđa” ne vide mogućnost za opstanak u Srbiji. Kako da se oslobodimo činjenice da se bez partijske knjižice vladajuće stranke kod nas ne može “normalno” živeti?
– Partijsko zapošljavanje je jedan od najvećih problema širom Srbije. Jer to nije samo pitanje načina na koji se možete zaposliti, već i baza za ogromnu korupciju koja je svuda oko nas. I dok se ne uspostave jake demokratske i nezavisne institucije, neće biti moguće rešiti ni ove probleme. Nismo mi jedini koji se bore sa ovim problemom. Zbog toga smatramo da treba primeniti najbolje primere iz iskustva zemalja koje su se izborile sa problemom korupcije, i kao krajnji rezultat te uspešne borbe, postale punopravne članice Evropske unije, što je nama apsolutni prioritet. Jedno od rešenja bilo bi prosto kriminalizovati partijsko zapošljavanje kroz dopunu Zakona o krivičnom postupku, jer je to u suštini socijalno nepoželjna pojava.
Iako mnogi predstavnici opozicije tvrde da će izbori biti održani u nefer uslovima, vi ipak na njih izlazite. Zašto? Kako obezbediti građanima fer izbore i slobodan izbor?
– Uslovi jesu i nefer i nedemokratski. Ali, neizlaskom na izbore ne možete ništa. Jedino na izborima i kroz institucije sistema možete nešto da promenite, pa i izborne uslove. Mi ćemo se za to boriti u Parlamentu, ne samo kao opozicija, već i kao prava alternativa ovoj bahatoj i nesposobnoj vlasti. Takođe, predložićemo reformu izbornog zakonodavstva tako da glasate za kandidate pod njihovim imenom i prezimenom, kao i da se pojačaju kazne za kupoprodaju glasova. Već sam spomenuo da ću se lično zalagati za obaveznost glasanja i davanje biračkog prava starijim maloletnicima.
Očekujete li prelazak cenzusa i ako se to dogodi na koje sve načine biste mogli da popravite živote građana u Pokrajini? Šta smatrate “najcrnjom” tačkom na koju treba najhitnije uticati i taj problem rešiti?
– Očekujem veoma dobar rezultat Ujedinjene demokratske Srbije, daleko iznad cenzusa. Svaki trenutak odlaganja radikalnog reza javne potrošnje, administracije i amputiranja neproduktivnog javnog sektora guši Vojvodinu i Srbiju još više i vezuje njenoj privredi kamen oko vrata u trci sa susednim ekonomijama. Zato je danas Srbiji potrebna nova politička snaga koja ima čeličnu volju i hrabrost da prekine začarani krug donacija, “projekata”, korupcije, poklona, besciljnih sastanaka, saopštenja, pisanja “strategija”, subvencija rasipničkim preduzećima i raspikućama.
– Ljude koji su otpušteni ili zbog globalizacije, ili sada zbog Covid-19 virusa, treba obučiti novim veštinama, pružiti im šansu da povrate samopouzdanje i žive od sopstvenog rada, omogućiti im kredite kako bi započeli sopstveni posao.
Mnogi građani sve više sumnjaju u činjenicu da bi članstvo u EU popravilo naše živote, naročito sada kada je Britanija već izašla iz ove zajednice, a kada se šuška da o tome razmišljaju i neke druge zemlje. Kakvo je vaše mišljenje o tome, i na koje sve načine bi članstvo u Evropskoj uniji popravilo kvalitet života naših građana?
– Evropska unija (EU) ne sme biti, kako neki predstavljaju, sama sebi cilj. Ulazak u EU samo je potvrda da ste na dobrom putu kao društvo i zemlja, i za nas kao državu koja je geografski, kulturološki i ekonomski prosto potpuno integrisana u Evropu mora biti ideja vodilja. EU ne samo da se ne raspada, već je sve življa, a integracije sve tešnje, što smo videli i iz ogromnih fondova solidarnosti i finansijske podrške odmah posle smirivanja pandemije. Od 750 milijardi, nama susedna Hrvatska dobija 10 milijardi evra, od toga 7,3 milijardi evra bespovratno. Tako da cenu nepripadanja EU naša zemlja plaća iz dana u dan. Drugo, naša zemlja bi bukvalno doživela bankrot da nema doznaka rođaka i prijatelja iz inostvanstva, i to uglavnom iz zemalja EU i Severne Amerike. Srbija je od 2010. do danas od doznaka iz inostranstva knjižila godišnje u proseku 2,75 milijardi evra. Ako je tačan podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku. Ovaj novac koriste rođaci za osnovne životne namirnice, lekove, komunalije, školovanje dece, elementarne popravke nekretnina.
U skorijoj istoriji, imali smo različite pokušaje smene vlasti, tihe proteste na ulicama Novog Sada, lupanje u šerpe sa balkona za vreme karantina, ali i paljenje baklji kao vid podrške vladajućoj partiji … Kakvo je vaše mišljenje o ovom akcijama, šta smatrate da ih je izazvalo?
– Ne bih sve protestante, a posebno ne plaćenike koji su šenlučili sa krovova zgrada dok smo svi bili zatarabljeni u korona-karantinu, stavljao u isti koš. Podsetimo se Petog oktobra, koji je, uz proteste i demonstracije, ipak bio odbrana NARODNE volje ispitane na legalnim IZBORIMA, u još gorim uslovima nego danas. Dakle, protesti su normalno i legitimno sredstvo iskazivanja slobode govora i kao takvi su ustavom zagarantovani, ali dubinske promene i poboljšanje sistema može doći samo kroz institucije sistema i borbu i kroz Narodnu skupštinu.
– Kao privredniku i sportisti, u krvi mi je takmičenje i borba. Borio sam se na svoj način za demokratiju u našoj zemlji i kao srednjoškolac u Otporu, kao praktikant u našem Parlamentu 2000-ih, pa čak i na izborima za Mesnu zajednicu Adice u Novom Sadu, gde sam imenom i prezimenom osvajao najviše glasova. Na jedinoj plaćenoj javnoj funkciji (u SOS Dečijem selu u Sremskoj Kamenici) sam proveo tri godine, a potom nelegalno smenjen uz pobedu na Sudu, posle koje sam nadoknadu štete i kompletna isplaćena primanja uplatio u humanitarne svrhe. Politika mi je kao politikologu zanimanje i dodatna delatnost uz poslove profesora Univerziteta i privatni posao od kog živim. Želim mir i normalan, uređen sistem, slobodnu ekonomiju i parlamentarnu demokratiju, stabilan i predvidiv život svojim dvema kćerkama, kakav imaju njihove vršnjakinje u razvijenim zemljama zapadne Evrope i severne Amerike, i zato se Ujedinjena demokratska Srbija bori na ovim izborima.
Svedoci smo da u poslednje vreme sve više dolaze do izražaja nacistički i fašistički pokreti, kao i da, čini se, javnost postaje tolerantna na različite vidove nasilja i nacionalne netrpeljivosti, ili mržnje bilo kog drugog oblika? Kako se izboriti sa različitim vidovima nasilja, mržnje i netrpeljivosti koje je oko nas sve više primetno u svojim različitim oblicima i da li je to uopšte moguće?
– Ujedinjena demokratska Srbija se zalaže za zabranu organizacija sa elementima klerofašizma poput Levijatana i strože zakonske regule protiv njih. Apsolutno smo protiv upotrebe bilo kakve sile, prinude, nasilja ili pretnje nasiljem u društvu. Kada mi je Srbija kao detetu-izbeglici iz Vukovara 1990. godine pružila utočište, nisam iskusio Srbiju ksenofobije, nasilja, mizantropije, diskriminacije. Srbija u koju Ujedinjena demokratska Srbija veruje i za nju se bori je zemlja verske i nacionalne tolerancije, humanih žena i muškaraca koji žive u slozi i iznad svega, zemlja slobodarstva i antifažizma što smo kao narod i dokazali, ogromnim žrtvama u Svetskim ratovima. Žalim zbog erozije vrednosti, slobode medija, kakvih takvih institucija u poslednjih šest godina. Žalosno je i da predsednik Republike, od deklarativno evropskog puta, opredelio za tehniku održavanja na vlasti koja podrazumeva držanje građana u strahu, potpunu kontrolu institucija i medija a diskriminacija cveta u svim oblicima, posebno žena, starijih osoba i osoba sa invaliditetom. UDS će svojim predlozima i delovanjem stati na put ovim pojavama, a naš ulazak u Skupštinu Srbije 21. juna je samo prvi korak ka krajnjem cilju modernizacije i izgradnje stabilnog društva slobodne ekonomije, solidarnosti i stabilnog sistema koji može da podrži zdrave, slobodne, ravnopravne, preduzimljive građanke i građane u Srbiji 21. veka. Svi političari pred svake izbore govore da su baš “ovi izbori sudbonosni”. Ovi izbori nisu sudbonosni, ali će nositi duboke posledice ukoliko nijedna evropska, modernizacijska grupacija ne uđe u Parlament. Od izbora 21. juna zaista zavisi kvalitet naših života, naših institucija i našeg blagostanja.
Autor: NSHronika
Foto: Privatna arhiva
