Na sednici Skupštine grada zakazanoj za ćetvrtak, 26. februar, pred odbornicima će se, kako stoji u pozivu, naći samo dve tačke: predlog zaključka o utvrđivanju odgovornosti direktora “Informatike” Dejana Čelara i o obrazovanju radne grupe za sagledavanje činjeničnog i pravnog stanja u preduzeću nakon izveštaja državnog revizora o poslovanju u 2013. godini i predlog o čelarevom razrešenju.
Za sad, iz Gradske kuće nisu želeli da komentarišu ko je predložio takav dnevni red, niti kakve će posledice snaći Čelara nakon što je državni revizor na 128 strana izneo pregled poslovanja “Informatike”:
Pošto još nije poznat stav vladajuće koalicije o Čelarovom vođenju preduzeća, osvrnućemo se na neke detalje iz revizorovog izveštaja, donetog decembra prošle godine. Pre svega, revizor je izrazio mišljenje s rezervom za tri stavke: vrednost građevinskih objekata i opreme (koja je, po njemu, prikazana nerealno), nerezervisan novac za jubilarne nagrade i otpremnine, te nerealno prikazivanje obaveza po PDV-u i ostalim javnim prihodima. Ta mišljenja s rezervom data su za reviziju finansijskih izveštaja.
Još mišljenja s rezervom revizor je istakao u oblasti pravilnosti poslovanja. On je uzdržan povodom sistema finansijskog upravljanja i kontrole u “Informatici” koji nije u potpunosti u skladu s propisima, niti je uspostavljena interna revizija. MIšljenje je dato i povodom javnih nabavki, gde se kaže da je preduzeće u toku 2013, bez postupka javne nabavke, zaključilo ugovore vredne 46.508.000 dinara i na taj način postupilo suprotno članu 20 Zakona o javnim nabavkama.
Dalje, navodi se da je preduzeće “Informatika” u toku 2013. godine, posle sprovedenih postupaka javne nabavke male vrednosti, zaključilo četiri ugovora o nabavci istovrsnih usluga, vredna 10.580.000 dinara, kao i tri ugovora o nabavci istovrsnih dobara, vredna 8.071.000 dinara. Ukupna procenjena vrednost navedenih usluga i dobara, na godišnjem nivou, navodi se u izveštaju državnog revizora, veća je od one koja je za postupke javne nabavke male vrednosti propisana u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. Revizor ukazuje na to da je preduzeće, postupajući na taj način, za vrednost od 18.651.000 dinara postupilo suprotno članovima 37 i 20 Zakona o javnim nabavkama.
Takođe, po revizorima, “Informatika” je obračunala zatezne kamate za neblagovremeno izvršena plaćanja dužnika – fizičkih lica po stopi koja nije u skladu s odredbama Zakona o zateznoj kamati, a ta kamata nije ni obračunavana za dužnike – pravna lica kako je predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima i Odlukom o objedinjenoj naplati komunalno-stambenih usluga.
Tu se spisak ne završava. Dalje revizor navodi da preduzeće, u okviru sistema objedinjene naplate, obavlja tehničke poslove u vezi s osiguranjem za četiri osiguravajuće kuće bez potrebne saglasnosti Narodne banke Srbije i na taj način postupa suprotno odredbama Zakona o osiguranju.
Ujedno, u toku 2013, preduzeće je za izvršenje poslova koji su predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji poslova u JKP “Informatika” angažovalo 71 lice preko preduzeća “Optimum MB-NS” d. o. o Novi Sad, od kojih je 39 obavljalo poslove koji su trajali duže od 120 radnih dana u toku godine (blagajnici, saradnici za marketing, vozači, prijem stranaka, spremačice, programerski i drugi poslovi), što je suprotno odredbama člana 197 Zakona o radu.
Revizor navodi i da je “Informatika” evidentirala troškove naknada po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima koji su obavljeni preko rpeduzeća “Optimum MB-NS” od 34.397.000 dinara. Programom poslovanja za 2013. nije prediđen novac za troškove naknada po ugovorima o tim poslovima i u tom iznosu, u okviru troškova zarada i naknada zarada, što je u suprotnosti sa članom 50 Zakona o javnim preduzećima.
Revizor je ukazao i na to da advokati s kojima “Informatika” ima zaključene ugovore o zastupanju ne učestvuju u postupku izrade predloga za izvršenje, ali se izvršnim dužnicima naplaćuju troškovi sastavljanja podneska prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u iznosu od 6.000 dinara po predlogu i na taj način neopravdano se uvećavaju troškovi postupka prinudne naplate.
U izveštaju Državnog revizora navode se i neki “pikantni” podaci: od toga da su javne nabavke za iste oblasti usitnjavane, do toga da je izvršni direktor potrošio više od dva miliona dinara na prezentaciju u restoranima, a da mu je preduzeće platilo i školarinu na prvoj godini FTN-a. Navodi se i da je “Informatika” platila tri miliona dinara za Trkuljin album koji je deljen u jednom dnevnom časopisu, da je ukupno dala 13.235.000 dinara za marketing, donirala 300.000 dinara Centru za urbanu kulturu iz Beograda za nabavku di-džej opreme, isto toliko Udruženju penzionera službi bezbednosti “Banjica”, 200.000 dinara za rekonstrukciju Svetosavskog doma i izgradnju parohijske kancelarije u Mošorinu…
Izvor: Dnevnik.rs
