Atletičari AK Vojvodina, blizanci Petar i Jovan Čanak, koji već nešto više od tri godine sarađuju sa poznatim trenerom Feđom Kamasijem, poslednjih meseci ostvaruju rezultate koji nagoveštavaju veliku i uspešnu karijeru.
Petar i Jovan rođeni su 2002. godine u Novom Sadu, a u svojoj 13. godini po prvi put su zakoračili na atletsku stazu. Od svoje pete do 12 godine trenirali su tenis, a kondicioni trener prepoznavši njihove fizičke sposobnosti predložio im je da se oprobaju i u “kraljici sportova”.
Braći Čanak aktuelna sezona poslednja je u juniorskoj karijeri, a svojim dostignućima tokom proteklih meseci ukazali su na vanserijski talenat koji poseduju.
Discipline na koje se Jovan Čanak fokusirao u ovom delu svoje karijere su 60 metara prepone (u dvorani) i 110 metara sa preponama (na otvorenom). Upravo na 60 metara prepone on je do sada u dva navrata obarao rekorde za starije juniore. Na Prvenstvu Srbije za juniore početkom godine istrčao je pomenutu distancu za 8,03 sekunde i samim tim oborio stariji juniorski rekord Srbije koji je više od 20 godina držao jedan od naših najboljih preponaša Nenad Lončar. Da je u odličnoj formi Jovan je dokazao i na Prvenstvu Srbije u višeboju, gde je poboljšao sopstveni rekord istrčavši 60 metara sa preponama za 8,01.
Preponaške discipline na 60 i 110 metara sa preponama razlikuju se u zavisnosti od uzrasnih kategorija, kod ovih disciplina postoji razlika u poređenju sa seniorskim jer su prepone različitih visina. Jovan je u pomenuta dva navrata obarao rekorde za starije juniore na preponama visokim 0,991 metar. Razlika između ovih i seniorskih prepona iznosi 8 centimetara (one su 107), ali se na svim juniorskim takmičenjima trče upravo te niže.
Trener braće Čanak Feđa Kamasi kaže da su discipline sa preponama tehnički dosta zahtevne, pogotovo ukoliko je reč o visokim (seniorskim) preponama.
– Sportista mora da bude tehnički mnogo bolji da bi trčao visoke prepone, Jovan je baš u tome dobar. Za sada ostajemo na ovim nižim jer ne želim da ga bunim, želimo da mu neka juniorska takmičenja donesu učešće na Juniorskom prvenstvu Evrope i sveta -, navodi Kamasi.
Jovanu, tokom njegovih početnih koraka na tartanu, preponaške discipline nisu bile omiljene, a kako sam kaže on je na skok u vis gledao kao svoju omiljenu disciplinu.
– Prepone su mi uvek bile zanimljive za gledanje, ipak nisam mislio da ću biti preponaš. Na početku atletske karijere skakao sam u vis i u tom trenutku mi je to bila omiljena disciplina. Rekordi koje sam oborio mnogo znače, a naravno da pozitivno utiču jer se trenutno spremam za juniorsko prvenstvo Evrope i sveta. Obaranje državnog rekorda mi ne stvara neki pritisak, ali svakako da ciljam na to da oborim i seniorski rekord, kako na 60 tako i na 110 metara prepone -, kaže Jovan Čanak.
On se trenutno sprema za letnju sezonu, a u njoj očekuje da obori juniorski rekord na 110 metara sa preponama, ali i da ispuni norme za pomenuta prvenstva. S obzirom na to da je za dostizanje ovakvih rezultata na najvišem nivou potrebno mnogo odricanja, Jovan kaže da mu ipak nije problem da uskladi i treninge i socijalni život, te i da se uvek trudi da ima dovoljno vremena za obe stvari.
Osim rekorda, ove zime on je bio i 2. na Juniorskom prvenstvu Balkana, a 2019. se na EYOF-u (Evropski olimpijski festival mladih) takmičio u troskoku gde je osvojio 10. mesto.
Njegovom bratu Petru u fokusu je disciplina skok udalj. On je u istoj do sada takođe ostvarivao respektabilne rezultate kada je bio prvak Balkana za mlađe juniore u troskoku 2019, treći na Balkanskim juniorskim igrama u dvorani, a takođe ostvario je 4. mesto na Balkanskim igrama ove godine skočivši 7,09 metara.
Kako Kamasi kaže, Petar je imao dosta problema sa povredom zadnje lože koje su uslovljene nekim problemima sa alergijama koje su mu često izazivale loše fizičko stanje na treninzima i takmičenjima.
– Njemu je ove godine cilj da skoči 7,35 jer je to i norma za Juniorsko prvenstvo Evrope, tako da se fokusiramo da krenemo prema tom rezultatu -, potvrđuje Kamasi.
Petar takođe potvrđuje da mu nije teško da uklopi treninge i druge aspekte života, kao i da je atletiku pratio od malih nogu, ali da nije imao nekog idola.
– Dobrom organizacijom uspevam da uskladim sve obaveze i da mi ostane vremena za druženje. Nikada nisam imao idola, ali uvek sam voleo da gledam atletiku pre svega Jusejna Bolta na 100 i 200m -, priča Petar Čanak.
- Troskok kao alternativa
Braća Čanak takmiče se i u višeboju, a njihov trener Kamasi navodi da je to veoma bitno jer često u generaciji mlađih juniora, a ponekad čak i starijih, nije u potpunosti jasno za koju disciplinu imaju najveće predispozicije. On navodi da treneri ne bi trebalo prerano da usko specijalizuju takmičare, pogotovo u tom uzrastu. Kako sam navodi, bitno je da prati razvojni put onih koji nisu fizički u potpunosti stasali i da se, u zavisnosti od stepena fizičkog razvoja, doziraju opterećenja u treningu.
– Širina treninga je jako bitna za razvoj svih motoričkih sposobnosti. Baš iz ovih razloga na primer Jovan jeste obarao rekorde na preponama, i za sada postiže jako dobre rezultate, ali mi još uvek ostavljamo otvorenu mogućnost da dođe do promene discipline. On je jako dobar skakač, troskok bi recimo mogla biti disciplina gde Jovan potencijalno može veoma dobro da se snalazi, ali za sada je rano pričati o tome, tu je gde je trenutno najbolji. U ovom momentu on na preponama može lakše da ostvari uslove za najveća takmičenja -, objašnjava Kamasi.
Kamasi dodaje i da u samoj toj kombinaciji disciplina dolazi do potencijalnih problema sa povredama, a to je zato što je troskok jedna od najzahtevnijih atletskih disciplina kada je reč o samom trenažnom procesu, te samim tim i riziku od neke povrede. Iz tih razloga, tvrdi Kamasi, još uvek nije želeo da ga optereti takvom vrstom treninga u ovom periodu karijere. Ipak u nekim segmentima treninga u radu oni se ipak posvećuju troskoku, čisto da bi se održavala spremnost i u toj disciplini.
– Petar je skakač udalj, ali sa istim afinitetima prema troskoku kao i Jovan. Sa Petrom je lakše i da se fokusiramo na troskok, jer su skok udalj i troskok faktički sestre discipline, pa je i priprema, a i sam trening sličan. On će se kroz trening skoka udalj paralelno baviti i troskokom. Oni jesu rođeni 2002. godine, još uvek su juniori ali i fiziološki deluju još mlađe pa samim tim u zavisnosti od njihovog razvoja još postoji prostora za promenu njihove discipline. Treninge ne prilagođavamo uzrasnoj kategoriji nego fiziološkom statusu sportiste, e sada ako oni treba da sazreju sa 25 to su stvari kojima mi ne upravljamo -, zaključuje Kamasi.
- Bratsko rivalstvo, ali i podrška
Braća Čanak u ovom momentu jedni su od najperspektivnijih atletičara kod nas. Bez obzira na različite discipline oni vrlo često zajedno treniraju. Iako postoji rivalstvo, kažu da se uglavnom dobro slažu. Ono im vrlo često služi kao podstrek da dostignu svoj maksimum.
U ovom trenutku braća treniraju zajedno, ali suštinski su im treninzi prilagođeni disciplinama. Prema Kamasijevim rečima, u sledećem ciklusu u aprilu, svako će se u potpunosti fokusirati na svoju primarnu disciplinu i onda će se raditi na mnogo višem i ozbiljnijem nivou.
– U okviru moje grupe sa njima trenira i bronzani mlađi junior Evrope u skoku u vis iz 2018. Nikola Mujanović. Oni se druže i van treninga, tako da je prirodno da pružaju jedni drugima podršku na treninzima i takmičenjima -, priča Kamasi.
- Atletičari iz Vojvodine ove zime bez neophodnih uslova za trening
Kamasi potvrđuje da su on i njegov tim bili hendikepirani tokom čitave zime i da nisu mogli redovno da sporode svoj trenažni proces.
– Mi smo celu zimu bili prinuđeni da idemo u Beograd dva do tri puta nedeljno, jer ovakvi sportisti kakvi su njih dvojica moraju da imaju specijalizovane uslove. Imali smo vrlo dobru halu 1 Novosadskog sajma i ti uslovi su bili idealni za naše potrebe. Nažalost zbog kovid bolnice, a posle i centra za vakcinaciju morali smo iz iste da se pomerimo. Ostalim danima kada nismo odlazili u Beograd, morali smo da improvizujemo i snalazimo se ovde po Novom Sadu -, objašnjava Kamasi.
On dodaje i da sportisti na najvišem nivou, kakva je i Ivana Španović koja je iz istih razloga morala da se odseli u Beograd, moraju da imaju obezbeđene uslove za treniranje. On zaključuje da je Atletski klub Vojvodina obezbedio sve elementarne uslove za put i trening u Beogradu.
Braća Čanak su do 2018. trenirali sa čuvenim trenerom Ferencom Kamasijem, koji im je postavio dobre temelje za nastavak karijere. Njegov sin Feđa ih je preuzeo, a osim na njih, on je fokusiran i na naše najbolje bacače koplja Mariju Vučenović i Vedrana Samca, koji su članovi Atletskog kluba Srem iz Sremske Mitrovice.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
