Fudbalska Srbija upoznala je Lazara Zličića 6. novembra 2015. godine, kada je, kao debitant u utakmici 17. kola Superlige Srbije, postigao jedan od najlepših golova u prošloj sezoni.
Dogodilo se to u susretu s Radnikom iz Surdulice, kada je ovaj mladić primio loptu, povukao je par metara unapred i onda raspalio po njoj s nekih 30 metara, a ona je, uz pomoć prečke, završila u mreži gostiju. Nepunih godinu dana kasnije, Zličić sve češće dobija priliku od trenera Nenada Lalatovića…
“Da budemo sasvim precizni: dobio sam šansu u 14, od 19 do sada odigranih utakmica. Samo pet puta, uvek na gostovanjima, trener me nije uvodio u igru”, objasnio je mladi, 19-godišnji fudbaler.
Dakle, u tih 14 susreta, tri puta ste se upisli među strelce: dva puta protiv Spartaka i jednom u kup utakmici s Bežanijom. Na stadionu “Rajko Mitić”, u nedeljnom derbiju s Crvenom zvezdom, takođe ste ušli u igru i imali veliku šansu da smanjite vođstvo rivala, pri rezultatu 1:3?
Kada je Lakićević centrirao s desne strane, bio sam na petercu i učinilo mi se da će Le Talek izbaciti loptu ispred mene. Taj trenutak nedoumice doprineo je mojoj zakasneloj reakciji i onemogućio me je da postignem gol, kojim bih “zakuvao” derbi, a dodatno skrenuo pažnju na sebe. Šta da se radi, to mi je nova, velika škola na putu ka sticanju iskustva.
Nenad Lalatović vas praktično redovno uvodi u igru, a i članovi uprave kluba takođe ne kriju zadovoljstvo time što, kao dete kluba, dobijate sve veći prostor. To vas verovatno ispunjava zadovoljstvom?
Činjenica je da dobijam minute i nastojim da uvek, golovima i asistencijama, opravdam poverenje koje imam. Čini mi se da se uvek nešto pozitivno dogodi kada uđem u igru i sada mi je cilj da utakmicu počnem u startnoj postavi. Prija mi pažnja i priželjkujem da uskoro još povećam minutažu koju provodim na terenu.
Koliko vam znači prošla sezona koju ste proveli na dvojnoj registraciji u redovima Proletera i igrajući u Prvoj ligi Srbije?
Ta sezona i iskustvo koje sam tamo stekao, znače mi jako mnogo. Tek sam to počeo da shvatam kada je prošlo neko vreme i apsolutno sam siguran da je igranje na pozajmici od velikog, suštinskog značaja za svakog mladog fudbalera.
Kao najmlađi član ove ekipe Vojvodine, imate li podršku starijih i iskusnijih kolega?
Odnos starijih igrača prema meni je izvanredan. Svi oni trude se da mi pomognu savetima, naročito kada smo zajedno na terenu. Posebno bih tu izdvojio Novicu Maksimovića, od kojeg dobijam ogromnu pomoć i podršku. To isto osećam i od navijača Vojvodine, jer nema puno igrača koji su stasali u Novom Sadu i zato su uvek uz mene. A ja… Došao sam u klub kada sam imao samo osam godina i prošao sam kompletnu Vošinu omladinsku školu i doživeo sam, evo, da mi se ispuni san i da igram za seniorski tim u crveno-belom dresu.
U nedelju vas i vaše drugove očekuje duel s Metalcem, čvrstim i nezgodnim rivalom?
Zna se da u svakoj utakmici idemo na pobedu, posebno kada igramo n “Karađorđu”, pa će isto biti i u nedelju. Želimo da ostanemo uz bok Crvenoj zvezdi, mada, nikad se ne zna, moguće je da Beograđani kiksnu u Ivanjici i da opet budemo lideri. U svakom slučaju, želimo da smo pri samom vrhu, titula nam nije imperativ i opterećenje, ali je sigurno i to da ćemo, ukaže li nam se šansa da je osvojimo, učiniti sve da bude tako.
Autor: Dnevnik
