Dolazak u Dubai Marinu je kao doživljaj iz “Ratova zvezda” ili “Zvezdanih staza”. Sci-fi zgrade i milion oblika života – rasa, fizionomija, vera i običaja. Centar sveta se definitivno seli u Aziju. Koliko je ovaj eksperiment utopije uspešan – postoje razna mišljenja.
Ljubaznošću agencije “Allegra Krstarenja”, svoje smo krstarenje Persijskim zalivom krenuli baš iz Dubaija, izvikanog grada luksuza i Las Vegasa Bliskog Istoka. “Šta se desi u Vegasu, ostaje u Vegasu”, kaže stara američka poslovica, a skriveni “grad greha” pulsira ispod vidljivog Dubaija, i to je nekako, kao i sve u ovom delu sveta, “javna tajna”. Svi sve znaju, ali zvanično ništa ne postoji.
Prvo, kruzeri pristaju u delu grada koji je na dokovima, pored kvarta koji se zove “Dubai Marina”, i koji je zapravo, grad u gradu. Da je samo ovo Dubai, smeo bih da kažem da je to jedan od najlepših gradova sveta, ali nažalost, Dubai je mnogo više od ovog ušuškanog dela obale gde je probijeno veštačko…pa, nije ni jezero ni reka, jer je to kanal sa obe strane povezan sa morem, ali liči i na jezero i na reku. I prva nam je destinacija bila upravo Marina. Zezao sam drugaricu koja je bila stjuardesa u Emiratesima, i koja se zove Marina i živi u Dubaiju, da nema puno ljudi po kojima se elitni kvart elitnog grada naziva. Marina je kao kutijica sa čačkalicama, a čačkalice su soliteri. Toliko su visoki i tanki, i gusto zbijeni. Rekao bi čevek da se belasaju na suncu, ali su im stakla plava, pa se “plavasaju” između plavog neba pustinje i plavog toplog mora Arabije.
Druga strana Dubaija su velike gužve, ne-baš-bogati imigranti iz Azije koji se tiskaju u metrou i slično. No, nećemo o tome. Da se vratimo na multietničnost grada. Nisam siguran da li bi bilo koja evropska zemlja primila toliko stanovnika kao zemlje Persijskog zaliva gde 80% stanovnika čine svi mogući stranci od Afrikanaca do Nepalaca i Indijaca do Rusa i Italijana. U gradu (novim delovima) ne možete čuti “šukran” već je “thank you” dovoljno i čak obavezno. Drugi jezik koji je bio koristan je ruski, a treći (moja procena) – italijanski. Ovo je kao Monte Karlo na steroidima, križanac Las Vegasa, Hong Konga i naučne fantastike pod budnim okom islamskih emira (koje zažmuri kad je zgodno). Ako bi postojao grad koji bi ličio na one planete koje deluju savršeno u “Zvezdanim stazama”, onda je to Dubai. Naročito Marina.
Dubai Marina je u svojoj biti, bogata stambena četvrt poznata po plaži Džumeira, kompleksima za slobodno vreme sa restoranima na otvorenom i peščanim delovima za opuštanje. Smart kafići i popularne rade se nižu uz šetalište koje se pruža sa obe strane “reke”, dok su tržni centri prepuni luksuznih modnih brendova. Luksuzne jahte krstare velikom marinom koju je napravio čovek, gde se aktivnosti kreću od skijanja na džet-skiju do skakanja padobranom.
Sam deo oko “reke” je potpuno pešački, dok su okolne ulice otvorene za automobile. Neugodno je što se ovde sve zasniva na internetu i aplikacijama, pa tako i naručivanje taksija, a internet nije baš tako sveprisutno javan kao u Evropi. I onda se prišunjate nekom restoranu i pitate konobara koji mu je vaj-faj da biste naručili taksi, a ispostavi se da to možete na ruskom jer je u pitanju gruzijski restoran na luksuznoj lokaciji za gastarbajtere… Elem, Dubai u ovom segmentu uopšte nije skup. Picerije na samoj obali daju mogućnost za picu solidne veličine za 40 dirhama (oko 10 evra), što ‘bome, u Beogradu teško čovek nađe, a posebno ne na elitnim mestima (Novi Sad se svojski trudi da stigne prestonički fenseraj).
Prodavac parfema nas tera da probamo parfeme koje je on napravio sa svojom familijom. Nasmejan, pita: “Odakle ste? Srbija! A, Srbija, dobri ljudi, prijateljski narod.” On je iz Sirije. Bogate “plastikanerke” sa manje ili više uspešnim plastičnim operacijama, naduvanim usnama i jagodicama, špartaju pored sa svojim porodicama koje su dovele u Dubai, a muževi često izostavljaju iz priče. Bitno da su oni zaradili za to, i da mogu da “prošetaju trofej”. One sa svojom svitom ignorišu ulične prodavce parfema, to nije njihov nivo.
Pored nas prolaze sve moguće fizionomije. Lepa devojka džogira u helankama. Ovde je dozvoljeno sve što na drugim mestima nije, pa i da se u “bratstvu i jedinstvu” helanke susreću sa galabijama, dekoltei sa abajama, kose oči sa plavima, plave kose i bled ten sa Etiopljankama. Novac govori, i ko ima novca, Dubajci (da li se tako kaže? Nema veze!) će ga rado ugostiti i naterati ga da ga potroši. Mi nismo, potrošili smo 10 evra za ceo dan. Voda, pepsi, i poneki poklončić. Ko hoće da zaradi, ima milion načina, od toga pola miliona nelegalnih, ali preko potrebnih ovom gradu radi “mira u kući”.
Toaleta nema dovoljno, ali su u tržnim centrima. Ima samo toaleta za muškarce i žene, i nemoj neko da bi pomislio da pogreši u koji će ući. Nema uniseks toaleta, nema “ja se osećam ovako, iako su mi organi onakvi”. Niko te ne pita jesi li nebinaran ili si se “transirao”. Prosto, pravila kuće u koju si došao. I vrlo šokantno za zapadnjake (za nas prilično uobičajeno), a još je šokantnije to što su ovdašnji Arapi, koji drže novac i diktoraju pravila, uzeli iz svake kulture šta im se sviđa, napravili “gulaš” i prodaju ga svetu. Bogatiji su od Zapada i sada oni mogu da diktiraju pravila morala i trgovine. Ne zanimaju ih sankcije Rusiji, Rusa doseljenih ovde u potrazi za nastavkom biznisa ili bekstvom od mobilizacije, ima možda i najviše. Njima je ovo mali grad, a Dubai Marina im je kao “Moskva Siti”. Mi se posle 10 km šetnje oko jednog dela “reke” umaramo. Oko nas su soliteri koji se grade, kao jedan na drugom da su.
U luci, padobranci se spuštaju sa svega par stotina metara i na nekoliko desetina metara od vode otvaraju padobrane u punoj snazi. Gliseri tutnje. Na svakoj jahti uveče je neka žurka. Sve influenserke Srbije maštaju da dođu na takve jahte. Svaki drugi auto je Lexus, Lamborghini, Rolls Royce, Bentley. Sumrak nad Marinom donosi nova svetla i sada je to kao Menhetn preko vode.
Mnogo toga u Dubaiju je čista noćna mora, ali zbog 4-5 stvari vredi doći u ovaj grad. Jedna od tih stvari jeste fascinantna Dubai Marina, najlepši kvart grada. Sve u svemu, dok je svet spavao, Azija, a pre svega Daleki Istok i Persijski zaliv su preosmislili ideju sveta budućnosti. Da li je ovo utopija ili distopija, diskutuje se. Ali svakako je tu.
Izvor: kulturanadlanu.com/Žikica Milošević
Foto: Žikica Milošević, Vladimir Cvetković
